СВЕТ

Запад провоцира нову велику кризу у Европи: Две државе на корак од чланства у НАТО

Ако Шведска и Финска под налетом антируске хистерије уђу у НАТО, то ће апсолутно изменити безбедносну архитектуру Европе и може да доведе до нове кризе, па чак и до потенцијалног конфликта на територији Финске. Ово је изузетно опасна ситуација, посебно ако Каљининград остане у изолацији, питање је како ће Русија поступити у том случају.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Овако за Спутњик најаву да ће ове две скандинавске земље ући у НАТО до јула ове године коментарише сарадник Института за Европске студије Алекса Филиповић, докторанд Државног универзитета у Санкт Петербургу.
Његов дугогодишњи научни рад на проучавању шведске и финске деснице пао је у воду, јер су партије које су традиционално антинато расположене од почетка специјалне руске операције у Украјини, промениле курс.
Шведска није улазила у војне савезе више од два века, а Финска је дуго била мост у Европи, током Хладног рата је строго поштовала неутралност Совјетског савеза. Међутим, јавно мњење нагло се померило, број грађана који су за улазак у алијансу у обе земље, који никада није прешао 37 одсто, сада је стигао до 60 процената.

Шведска и Финска – корак до чланства у НАТО

Филиповић каже да су одлуци кумовале појачане емоције у информативном рату који се води између Запада и Русије, али подсећа да је председник Финске Саули Нинисте могући улазак земље у НАТО најавио пре догађаја у Украјини, током говора 31. децембра прошле године. Он додаје да и Финска и Шведска одавно имају такозвану - НАТО опцију на столу.
Борбено оклопно возило БВП финске војске
„У случају да је њихова национална безбедност угрожена, могу по кратком поступку да поднесу захтев за чланство и да буду примљени. Између осталог и Шведска и Финска су чланице такозване Нордијске одбрамбене сарадње (Nordic defence cooperation) која је изузетно тесно везана са алијансом, земље Скандинавије спроводе заједничке вежбе са НАТО снагама. И Шведска и Финска су већ доста интегрисане са самим одбрамбеним системом алијансе, дакле, у неку руку, они су буквално корак до пуноправног чланства“.

Десница се окренула

Он додаје да је тешко са сигурношћу рећи шта је прави разлог отворене приче о уласку ових земаља у НАТО, да ли је то више ствар дневне политике и притиска Запада или се заиста осећају угроженим. Додаје да је са друге стране јако занимљиво посматрати како су њихове странке деснице које су углавном биле антинато расположене, окренуле и постале - пронато.
„Имамо случај „Партије Финаца“ која је увек била против чланства, одједанпут је њен лидер Јуси Хала Ахо изјавио како се уопште не противи да земља уђе у НАТО, уколико је такво расположење у народу. Исто видимо и са Џимијем Акесоном, лидером шведских демократа, то је такође била антинато партија, он је недавно рекао да ипак жели да земља буде део НАТО савеза. Можда због тога што је у анкетама грађана већина за чланство, а то су пре свега прагматичне партије које увек гледају да иду уз народну вољу или из идеолошких разлога, то је сада јако тешко рећи“, каже Филиповић.

Нова криза у Европи

Он додаје да је само једно сигурно, улазак Шведске и Финске у НАТО ће апсолутно изменити безбедносну архитектуру Европе, а то значи и нову кризу, нову хладноратовску поделу света на Исток и Запад.
Saab 340
„Ситуација коју сад видимо је опасна, јер је међународно право престало да функционише, у неку руку је постало ирелевантно, почеши до 90-их. Чим земље одбијају да буду неутралне или да буду мостови, навео бих само пример Аустрије, Швајцарске и Финске, идемо до јаке поделе, она ће бити много неизвеснија у смислу безбедности. Без размишљања за будућност, ступање Финске у НАТО ће дугорочно означити потенцијални конфликт на њеној територији. Очигледно се тренутно политичари воде емоцијама, а не прагматичним размишљањем“, каже Филиповић.

Финска најмилитаризованија

Упитан да ли Финска која се граничи са Русијом има свест о томе како ће у пракси изгледати улазак у војни савез и да је вероватно чека судбина Пољске, да ће у њу бити увучена силна војна техника и војници НАТО-а, Филиповић каже да су Финци заправо, од свих Скандинавских народа, најмилитаризованији.
„Они имају свој доктрину тоталног рата, још од 80-тих година спремају се на рат са Русијом, то јест са Совјетским Савезом, код њих постоји свест да су погранична земља и да сваки члан друштва мора да буде спреман да брани своју земљу. Колико су млади људи свесни да савремени рат није видео игра, него да је то нешто ужасно, то је велико питање. Али опет, политичари се воде тренутним трендовима у свету и чини се као да не размишљају унапред“, оцењује.
Филиповић додаје да Финска као да није свесна да може лако да изгуби повлашћени положај који је имала са Русијом. Постојала је сјајна међугранична сарадње између Финске и Русије, пре свега трговинска. Руси су прелазили границу како би куповали финске производе. Такође, Русија је била велико извозно тржиште за Финску, посебно за њихове сиреве.
Фински војни брод
„То је све почело полако да посустаје 2014. увођењем санкција које уопште нису ишле на руку Финској, тако да са овим, чини се, као да се не размишља о будућности, већ да се само краткорочно повлађује трендовима који тренутно преовлађују у западном свету“, истиче наш саговорник.

Шведска русофобија

Када је реч о Шведској он каже да тренутно постоји веома јака русофобија унутар шведског друштва, а да је са милитаризацијом острва Готенберг постало јасно да Швеђани желе да буду више присутни на територији Балтика. Филиповић каже да, када је реч о уласку у НАТО, односно тренутним глобалним дешавањима, постоји и проблем између Шведске и Финске.
„Финци сматрају да су први на удару у потенцијалном рату, док Швеђани њих посматрају као тампон зону између Русије и Шведске. Ту постоји једна доза неповерења, али са друге стране постоји и неписани договор, уколико било Финска, било Шведска прва ступи у НАТО, да ће друга земља то такође да уради, ради скандинавске солидарности и интегрисаности њихових одбрамбених система“.
На крају разговора за Спутњик Филиповић подвлачи главни разлог због кога сматра да је улазак ове две земље у НАТО опасан:
Шведска војска
„Ако земље Скандинавије ступе у НАТО, питање је како ће Русија поступити у том случају и питање како ће уопште изгледати безбедносна архитектура следећих пет до десет година на том простору, али и на самом северу на коме се Русија дуж 1340 километара граничи са Финском“.

Русија: Ширење алијансе на јача безбедност

Коментаришући најаву да ће Шведска и Финска ући у НАТО, портпарол Кремља Дмитриј Песков каже да даље ширење Алијансе неће донети већу безбедност Европи.
"Сама Алијанса је пре алат наоштрен за конфронтацију. То није савез који обезбеђује мир и стабилност, даље ширење алијансе, неће донети додатну безбедност европском континенту“, одговорио је Песков на питање новинара да ли су извештаји о могућем ширењу НАТО-а изненадили и да ли у томе има нових претњи за Русију.
Коментар