ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Гагаринов лет у свемир изведен је 12.априла 1961.године – скоро месец дана пре него што је први амерички астронаут Алан Шепард послат у орбиту. У то време, водио се Хладан рат – брутално ривалство између Русије и САД.
Свемирска трка је била незванично такмичење између САД и СССР-а које је трајало од 1957. до 1975. године. Обе земље су се тркале: ко ће имати више наоружања, бољу технологију, као и чији ће астронаут први отићи у свемир. И Сједињење Америчке Државе и Совјетски Савез су желели да истраже свемир вештачким сателитима. Али, Совјетски Савез је добио битку. Успео је да лансира први вештачки сателит и пошаље младог астронаута у свемир.
Гагарин је у свемирској летелици „Восток 1“ облетео један круг око земље за 108 минута. Летео је на висини од 302 километара и брзином од скоро 28.000 километара на сат. Његов поход у свемир је означио победу Совјетског Савеза над Америком.
У руској престоници, као и у многим градовима широм земље одржаће се празнични програми и изложбе у планетаријума и музејима космонаутике у част овом хероју. На овај дан, одаје се почаст и научницима, инжењерима, астронаутима, као и свима онима који раде у свемирској индустрији. Видео честитке поводом празника биће показиване током целог дана.
Свемирски брод „Восток-1“ којим је управљао први космонаут на планети Јуриј Алексејевич Гагарин
© Sputnik
/ Није био сигуран хоће се жив вратити кући
Гагарин није био сигуран хоће жив вратити из свемира. За сваки случај, два дана уочи лета, Гагарин је написао опроштајно писмо својој супрузи Валентини и ћеркама Лени и Гаљи. „Потпуно верујем да је технологија поуздана. Али, дешава се, на крају крајева, да на равном месту особа падне и сломи врат. И овде се нешто може догодити“.
Лансирање свемирске летелице „Восток 1“ извршено је у 09:07 по московском времену са космодрома Бајконур у Казахстану. Непосредно пред свој први лет у свемир, Гагарин је узвикнуо чувено „Идемо!“. Ову реч на радију, вероватно је чула је цела Русија.Током лета, Гагаринове мисли биле су усмерене на извршавање задатака. После повратка на земљу, он је изјавио да није осећао усамљеност у свемиру. „Знао сам да сви совјетски људи прате мој лет“.
Позната и славна личност широм света
Гагарину је било 27 година када је полетео у свемир. Имао је чин старијег поручника, а када је слетео на земљу био је мајор. Након лета, он је постао позната и славна личност широм света .Обишао је више од 30 земаља. У многим државама, дочекивали су га шефови влада и парламената, политичари, уметници, као и писци који су му се дивили.
Његова каријера је стала оног дана када је тестирао млазни авион. Људима је било тешко да поверују да човек који је први пут полетео у свемир, погине током рутинског задатка пред лет. У његову част названа су насеља, булевари, улице, бродови, као и новооткривена небеска тела. Хиљаде деце широм света рођене у априлу 1961. добила су име Јуриј.
Јуриј Гагарин са супругом Валентином снимљен у Сочију
© Sputnik / Yuryi Abramochkin
/ Руска космонаутика не тапка у месту
Гагарин није само совјетски, руски, него и светски човек. Његов лет у свемир је колосалан корак за читаво човечанство. Он је успео да отвори нову страницу за истраживање свемира. Због тога, како каже за Спутњик оснивач и главни уредник часописа „Вести о космонаутици“ Игор Маринин, руска космонаутика не тапка у месту. „Русија већ ради на тестирању новог ракетно-космичког система „Ангара“, изградњи нове орбиталне станице, као и отказивању коришћења страних компонената“, истиче стручњак.
Према његовим речима, систем „Ангара“ се састоји од лакше и тешке ракете. „Већ је извршено неколико лансирања из Плесецка. Ово је наша обећавајућа ракета. Она није штетна. Користиће керозинско гориво“, објашњава Маринин. Он додаје да више од 90 одсто руских свемирских пројеката увелико не користи стране компоненте.
На питање који су задаци руске космонаутике за наредни период, стручњак каже, да се планира изградња нове орбиталне станице. „Руска орбитална станица требала би да буде готова до 2024.године. Могу да кажем да ће бити напреднија од претходних“, истиче стручњак.
Како је изјавио генерални директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин, одлучено је да се сва финансијска средства усмере за стварање нових свемирских летелица. Због тога је корпорација купила Јарославско радијско постројење од АФК „Система“. Према његовим речима, ова одлука је исправна. „Нисмо имали серијски погон за њихову производњу“, изјавио је он.
Честитајући руском народу Дан космонаутике, Рогозин је на свом Телеграм каналу нагласио да је Русија одувек била и биће велика свемирска држава.