Додик: Нема раскола између Вучића и мене али бих волео да Београд не помиње – високог представника

– Сви треба да схвате да постоји манипулација међународне заједнице и да овај такозвани високи представник Кристијан Шмит не постоји као ни његова Бонска овлашћења. Све то вештачки постављено како би се управљало БиХ, а уз пресију бриселских званичника такозвани високи представник покушава да се наметне састанцима. Објаснио сам то председнику Вучићу и он то разуме али исто тако и ја разумем позицију Србије која има значајан број инвеститора. Могли би неки да разумеју да је то неки раскол између нас али у суштини није, то не наноси неку врсту штете. Шмит једини легитимитет може да добије у Савету безбедности, тако да је све што је он урадио манипулативно и да правно нема никаквог значаја. Све се то ради у покушају да се у овој атмосфери сукоба у Украјини искористи поравнање – да се БиХ која је блиска Русији заправо казни. А ми смо јасно рекли да се нећемо придружити никаквим санкцијама према Руској федерацији, да је она наш партнер и да немамо разлога да пратимо било чије санкције, а због тога смо и добили санкције од Британаца. Желим да напоменем да и у будућности неће бити наше сагласности у том погледу. Из Сарајева се неће удаљити амбасадор РФ без моје сагласности.

– Ја га не зовем високим представником, већи је проблем што по Сарајеву муслимани вичу „Вучић признао, Додик није“ али то није променило мој став. Дакле, ми не желимо да угрозимо Србију и потпуно сам уверен да ни Вучић не жели да угрози Републику Српску, а да ли има неких малих позиционирања за конкретну тему, то је могуће. Али свакако бих волео да тај термин високи представник овде у Србији не постоји.

– То је доказ да ово што чини није у складу са Уставом – да ли треба бољи? Да би мењао Устав морају и нас у Републици Српској да питају. Све што су радили у последњих 20 година је било неуставно, а њихова погрешна процена је била да ће се Срби на то навићи и да ће се сав тај неред легализовати. Ми јесмо по њиховој терминологији гутали жабе и спречавали даљу ерозију Републике Српске свесни да ћемо то једног дана поставити на дневни ред. Сама чињеница да траже промену Устава значи да желе да легализују тај неред – е то не могу да добију.

– Има. Нажалост. За време НДХ Павелићева усташка влада имала је три министра и шест генерала Срба, а ја већ видим неке који би то учинили. Основни проблем је што Парламентарна скупштина у БиХ није класични парламент. У њој би требало да се расправља са нивоа парламената, а не појединаца као што је то ПС Савета Европе и није онај ко је правио Дејтонски споразум био наиван када је баш тако предвидео. Ми Шмитову одлуку нећемо објавити у Службеном гласнику РС, а они ће нас прогањати.

– Они су за те прилике формирали суд и тужилаштво где седе само муслимани и ја немам поверења у њих. Они ће сада покушати да престраше наше људе који су одговорни за спровођење закона који је у потпуности у складу са Дејтонским споразумом. Потврда тога је и потез високог представника БиХ Педија Ешдауна 2004. који је рекао да замрзава располагање државном имовином Републике Српске.

– Нису уведене санкције. БиХ је састављена од два ентитета и не постоји ни један функционер који се бира у целој земљи. У Уставу пише да спољну политику води Председништво и за сваку одлуку мора да постоји консензус представника сва три народа. Они су нашли неку одлуку Председништва из 2014. у којем се наводи да подржава територијални интегритет Украјине везано за Крим и да то треба дипломатски решавати, али тамо нема ни једне речи о санкцијама. На крају, ово је нова ситуација која захтева и ново одлучивање. Знајући да ја то нећу да прихватим, покушали су то да избегну. То је јадна земља, пропала. Тамо где су муслимани, они прате оно што им каже Бакир Изетбеговић. Сада је у СБ УН човек који заступа ортодоксну муслиманску политику и он је то самоиницијативно урадио. Ја сам га тужио суду, јер крши Устав и моје право да одлучујем о томе, јер без моје сагласности и РС нема одлуке. Не очекујем много, јер су и судови њихови, ситуација је налик оној из епске песме „кадија те тужи, кадија ти суди”. Наши партнери и на Западу али и Русија знају да је Република Српска против тога и да то нема легитимитет.

– Када узмете суштину, уставну, законску, БиХ није, а каква је импресија неких других, то је неко друго питање. Ја сам се јасно огласио о томе, написао писмо и генералном секретару, па и самом Путину и свима који су укључени у тај процес и рекао да он не може да гласа, јер нема став. Он је требао да буде у најмању руку неутралан или да уопште не гласа. Али, то је то што имамо у БиХ. И онда се они залажу да остане Босна. Па на чему да остане, на илузији коју покушавају да направе? Тамо је табу, као “Босна и Херцеговина се не сме, ми нећемо дозволити”… Ко неће да дозволи? Па ја живим тамо, не живе Британци тамо. Британци кажу „ми нећемо дозволити распад Босне”… чувај ти Шкотску тамо, пусти мене. Нисмо ми неразумни људи, не бавимо се питањем било чега што би изазвало дестабилизацију. Али БиХ ће се по природи ствари распасти, немогуће ју је сачувати. Нема ни једног кохезивног елемента, има само елемент насиља међународног фактора, а то показује и ова ситуација где немате одлуку СБ УН, а човек каже „ја сам високи представник”.

– Па задржаће се, неће ови одустати од тога.

– Они су схватили да им је најбоље да мене склоне, па су ми запретили. Са четири стране сам добио идентичне информације – да специјалне јединице Велике Британије планирају да ме тамо где живим, радим или у покрету покупе и одведу на неко непознато место. Када овде то здраворазумски кажете сви би рекли – да ли је то могуће? И сви би закључили да није могуће. Али код нас је могуће јер се то дешавало пре десет година – купили су наше људе, одводили их у контејнере, по десет, петнаест дана, три месеца, пет месеци, шиканирали их, неки су пролупали од свега тога, и ништа. Актуелни начелник данашњег Сокоца, питајте њега… њега су покупили и одвели у контејнер. Упале светла, рефлекторе, груну јаку музику да не може да спава и траже признање.

– Овде се осећам сигурно, наравно. Осећам се сигурно и у Републици Српској. Наравно да мене по закону обезбеђује полиција Републике Српске, ја имам поверења у те момке, али сам уверен да народ добро разуме о чему се ради и мени је то најважније.

– Они имају амбицију да мене склоне из изборног процеса. Они су сада видели да ми опет добијамо изборе и хватају се за главу - од оних у Америци, до ових Британаца. А мисли су да у наредних годину две дана заврше тај незавршени посао у БиХ, да доведу своју власт, доведу људе у Републици Српској који би олако то признали зато што би били негде потапшани по рамену, а после нема повратка. Зато он хоће овај закон о имовини. Кад њега узмете онда ће доћи на ред школе, па ће рећи да су школе направљене пре, па универзитети, болнице, па не знам ни ја шта више. Стално се нешто бранимо и онда је право чудо да смо ми у таквим околностима успели да направимо 120 километара аутопута, шест нових болница, преко 20 нових школа, да издржимо пандемију, поплаве, све то уз минималну помоћ коју смо добијали са стране. Дакле, то се само ради у једној упорној љубави коју људи у Републици Српској имају за то, не желе да то напусте, верују у политику одбране и маштају о времену када ће нас пустити на миру да се развијамо. Ми не желимо зло Федерацији нити муслиманима, нити било коме. Ни једна моја одлука никада није била уперена против њих, а све њихове одлуке јесу против нас. И ту је разлика.

– Против мене лично, то је већ… Морам да признам да сам, наравно, уморан од тога. И увек се изнова нешто борим са истим стварима. Видим и да неки овде у Београду покушавају да нам држе лекције. Неки квазианалитичари, нећу ни да им поменем имена. Они ништа живо о томе не разумеју. То су обични љигавци који сутра, да им неко мало јуче удари по столу, они би на све пристали и урадили. За малу апанажу која не решава живот, него један дан у животу, они су спремни да продају све националне, државне и народне интересе. Ја нисам. Да сам ја то што они причају ја бих се вероватно приклонио Америци и сад бих био миран, као Мило Ђукановић. Али нисам тај.

– Ја сам човек српског народа у Републици Српској и поносан сам на добре односе са Русијом и председником Путином. Ја то не кријем ни у овом времену када је јерес то рећи и баш ме брига шта ће рећи један Британац или неко острашћен којем су, након што је опљачкао по Африци и Индокини, сада потребни ресурси Русије за џабе. То је њихова идеја, али та идеја не може да прође. Мени је жао људи који страдају у Украјини. И украјински и руски народ су наши братски народи и ми смо рекли да се у то нећемо мешати ни политички ни војно. Немојте од нас очекивати да се ми сврставамо на једну или другу страну као што ви то чините. Британија у континуитету има проблем са Русијом. Пре пар година смо имали афере о наводним тровањима, а гледајте како су они благонаклоно примили оне који се у терминологији зову руским олигарсима и који су донели милијарде и очували њихове економије, а сада им одузимају имовину. Па онда дођу до културних вредности које Русија и те како има иза себе, па укидају и забрањују културним радницима и глумцима да раде…то је фашизам. Тако су се фашисти односили према Јеврејима. Тако да то није одрживо на овом нивоу развоја светске цивилизације, али ће та хистерија потрајати. Европска унија је дошла у озбиљну кризу, бриселска администрација већ није имала подршку свих земаља чланица и добро им је дошао овај сукоб у Украјини да се хомогенизују, али та хомогенизација ће трајати до првих великих рачуна које ће сада добити за неке енергенте. Дакле, нисам против тога да сарађујемо са земљама запада, али је наша сарадња са Русима увек била коректна, никада није била надмена, никада није била тук на утук, или сарадња - ја теби дам, али ти мени мораш дати више, као што то Запад ради. У владу сам дошао 2005, а претходна је завршила преговоре са једном америчком фирмом и продала рафинерију нафте или договорила продају за један евро, с тим да се очисте од свих потраживања која су имали, и порезе и дугове према радницима и кредити, све да Република Српска преузме на себе. Ја сам дошао и рекао да то не може да се деси. Након неколико месеци направио сам договор са Зарубежњефтом и они су рафинерију нафте платили 146 милиона евра. Онда ми је амерички амбасадор рекао да је неприхватљиво да увлачимо Русе, а ја њему: ”Добио сам уплату од 146 милиона. Уплатите ми 146 милиона евра плус један долар и ја ћу Русима вратити новац.” Наравно да се никада није десило. И ја сада треба да кажем да су они поштени према нама, а да Руси нису?

– Нешто сам научио, а то је да све подршке са стране не значе ништа колико значи подршка народа где живиш, а видели сте да је хиљаду људи аплаудирало, дакле милион наших људи тамо мисли на сличан начин осим пар отпадника. Сматрам да је и чланство неких опозиционих партија на овој политици коју ми водимо, а то што њихови лидери раде је мање важно. А они ћуте, а кад ћуте под притиском Запада то значи да су сагласни. Ја немам проблем те врсте, различит сам од других по неком смислу, по карактеру или ставу. С друге стране, научио сам да помаже само јасан став, а не никакве калкулације, јер онда само добијете следећу калкулацију. Моја позиција је потпуно различита од оне коју има председник Вучић. Могу да разумем тај избалансирани однос и потребу да очува се стабилност, развој Србије и остало и да је то немогуће урадити без сарадње са свима. Мени су ови са Запада затворили могућност да сарађујем - затворили су финансијска тржишта, у политичком смислу врше притиске, то је одмазда што они ради према Републици Српској. Тај Шмит који се лажно представља као Лажни цар Шћепан мали и још каже да не жели да наштети Републици Српској, а узима нам имовину. Па ко је овде луд, ко је овде блесав, шта је ово овде?

– Није алармантно, напросто се десило, један број посланика из наше групације има корону, а председнику Чубриловићу је преминула ћерка тако да смо остали у дефициту од неколико гласова. Алармантно је да је опозиција показала да је спремна да прихвати пренос надлежности, а то је однос према истраживањима области знања за ученике. Устав каже да образовање припада ентитетима и кантонима у федерацији и ми смо само тражили да се то испитивање рангира тако да прати Републику Српску да прати кантоне и да се збирно искаже на нивоу БиХ. А они хоће само збирно на нивоу БиХ да би рекли да је велико незнање и да треба да формирамо Иинститут, па па ће тај институт рећи образовање мора ићи на ниво БиХ. Али док ми седимо у Републици Српској по оној причи „док чујете задњи пуцањ с Љубиног гроба рачунајте да смо у пуном саставу“ - тако ћемо се понашати и даље.

– Сви избори су одржани по сада важећем закону, а промену траже Хрвати како би се обезбедили да нема манипулације у изборном процесу што је у реду. Муслимани то не дају јер желе да манипулишу са тим да доведу свог Хрвата, а не Хрвата који представља хрватске националне интересе и они не знају како то питање да реше. Ја сам на овим изборима биран у два наврата као председник Републике Српске по овом Закону и ОСЦЕ је рекао да су фер и поштени. Што се нас тиче ми можемо сутра на изборе.

– Нисам добио позив, ако добијем позив ићи ћу. Волим да одем тамо. Био сам тамо петнаестак пута и нисам се увек видео с Путином као што то многи приказују али свих тих година нисам имао ни једну потребу да као туриста одем у Лондон, а они ми забрањују да идем. Ево обећавам у наредних сто година нећу отићи у Лондон.