Квантно рачунарство је названо „светим гралом“ науке, али данашњи квантни рачунари су и даље премали да би надмашили стандардне компјутере.
Истраживање, спроведено у сарадњи са научницима на Универзитету Харвард у САД, Универзитету Маквари у Аустралији и Универзитету Архус у Данској и објављено у „Нејчер материјалс“, користило је природно ископани драги камен бакров оксид (CU2О) из Намибије за производњу ридбергових поларитона, највећег хибрида честице светлости и материје икада створене.
Ридбергови поларитони непрестано прелазе са светлости на материју и назад. У њима светлост и материја су као две стране новчића, а страна материје чини да поларитони буду у интеракцији једни са другима.
Ова интеракција је кључна јер управо она омогућава стварање квантних симулатора, посебног типа квантног рачунара, где се информације чувају у квантним битовима. Квантни битови, за разлику од бинарних битова у класичним рачунарима који могу бити само 0 или 1, могу узети било коју вредност између 0 и 1. Стога могу да складиште много више информација и да обављају неколико процеса истовремено.
Ова могућност би могла да квантним симулаторима да обезбеди да реше важне мистерије физике, хемије и биологије. На пример, како да се направе високотемпературне суперпроводници за брзе возове, како се могу направити јефтинија ђубрива која би потенцијално решила глобалну глад, или како се протеини савијају и олакшавају производњу ефикаснијих лекова.
„Израда квантног симулатора са светлошћу је свети грал науке. Направили смо огроман корак ка томе стварајући ридбергове поларитоне, његов кључни састојак“, каже вођа пројекта др Хамид Охади са Факултета за физику и астрономију на Универзитету Сент Ендруз.
Да би створили ридбергове поларитоне, истраживачи су ухватили светлост између два високо рефлектујућа огледала. Кристал бакровог оксида из камена ископаног у Намибији је затим истањен и углачан до 30 микрометара дебеле плоче (тање од прамена људске косе) и стављен између два огледала да би ридбергови поларитони били 100 пута већи него икада раније.
Један од водећих аутора др Сај Киран Рајендран са Факултета за физику и астрономију Универзитета Сент Ендруз, каже да је „куповина камена на И-беју била лака. Изазов је био направити ридбергове поларитоне који постоје у изузетно уској палети боја“, преноси портал „Физ орг“.
Тим тренутно даље усавршава ове методе како би истражио могућност прављења квантних кола, који су следећи састојак за квантне симулаторе.