ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Према његовим речима, Индија је изложена притисцима практично од почетка руске операције у Украјини и то не само од стране САД, већ и Велике Британије, Јапана и Аустралије.
У том смислу, како каже, нису изненађујуће поруке председника САД Џозефа Бајдена да „Индији није у интересу да повећа увоз енергената из Русије и да су САД спремне да помогну тој земљи да диверсификује свој увоз енергената“, или изјава америчког државног секретара Ентонија Блинкена да „одлука о могућим санкцијама Индији за куповину руских система С-400 још није донета“ и да „САД позивају све земље да не купују оружје од Русије“.
Индији не треба ослабљена Русија
Индија, подсећа Коркоделовић, одбија да уведе санкције Русији због специјалне операције у Украјини и за сада успева да остане привржена својој стратешкој аутономији која се најјасније изражава у принципу вишестраности.
„Kао и велики број других земаља и Индија настоји да остане по страни овог сукоба, да прокламује независност и да гледа, пре свега, своје националне интересе. Та земља је почетком марта била уздржана приликом гласања у Генералној скупштини УН о резолуцији којом се осуђује руска војна операција у Украјини, што је изненадило Вашингтон будући да се Индија, због свог ривалитета са Кином који датира још од Хималајског рата 1962. године, у последње две деценије све више приближавала Сједињеним Државама“, наводи наш саговорник.
Овакав став Индије према Русији Коркоделовић објашњава чињеницом да у тој земљи има гласова који упозоравају да се у рату у Украјини не ради о европском проблему, већ о посредном сукобу између Русије са једне, и САД и НАТО са друге стране, чије се рефлексије осећају и у Азији.
Томе доприносе и поруке које стижу из НАТО да је Кина главна претња поретку заснованом на правилима која диктира Запад и да би једна ослабљена Русија могла да прокрчи пут НАТО-у, на челу са САД, према главном ривалу - Кини.
„Индија увиђа да је реч о сукобу који може бити планетарни и зато настоји да има избалансирани став и да, колико може, утиче на то да Русија не буде значајно оштећена у овом рату. Наиме, сарадња са Русијом помаже Индији не само да балансира свој став према Кини, већ и према свом архинепријатељу – Пакистану, а ослабљена Русија не би могла да помаже Индији у мери у којој је то до сада радила“, указује новинар.
Такође, примећује Коркоделовић, Индија не заборавља да је у неким од најодсуднијих тренутака, попут Хималајског рата, добијала помоћ од бившег Совјетског Савеза, док данас између 60 и 70 посто оружја увезеног у Индију долази управо из Русије.
Све су то, каже, разлози због којих Индија не жели да њени врло значајни и срдачни односи са Русијом буду нарушени у било ком погледу.
„Већ се говори и о даљем унапређењу економске сарадње двеју земаља и преласку на плаћање рупија-рубља, као и о изградњи нафтовода и гасовода који би омогућили да Индија добија знатно више енергената из Русије него до сада. Индија је у првом кварталу ове године увезла више нафте из Русије него што је купила током читаве претходне године и сматра се да би до краја 2022. године могла да купи нових 15 до 20 милиона тона нафте. Тако да је Индија, пре свега држећи се својих националних интереса, до сада успевала да одоли америчком притиску“, категоричан је наш саговорник.
Хоће ли Америка остварити претњу
Он не сумња да ће се притисци Вашингтона наставити, али не очекује да ће Америка остварити претњу увођења санкција Индији због куповине руског наоружања јер сматра да САД не желе да ову земљу изгубе као савезника.
„Американци ово желе да представе као један манихејски сукоб између демократија и аутократија, па им је веома важно да имају Индију, као најмногољуднију демократију у свету, на својој страни. Такође, Индија је у овом тренутку доста зависна од Русије у погледу наоружања и њено евентуално преоријентисање на западне добављаче је процес који ће сигурно потрајати“, напомиње Коркоделовић.
Ипак, како каже, треба имати на уму да је амерички државни секретар Ентони Блинкен након састанка са индијским званичницима у понедељак, рекао нешто што иритира Њу Делхи, а то је да САД „прате ситуацију са кршењем људских права у Индији“.
„Ту се пре свега мисли на положај муслиманске мањине у Индији, а то јесте питање које индијске дипломате не воле да чују. У том смислу ово је свакако наговештај или упозорење шта би све САД могле да ставе на тај преговарачки сто са Индијом“, закључује Коркоделовић.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен је на заједничкој конференцији за штампу са министром одбране САД Лојдом Остином, министром спољних послова Индије Субрамањамом Џаишанкаром и индијским министром одбране Рајнатом Сингом рекао да САД “прате нека недавна дешавања у Индији, укључујући пораст кршења људских права од стране неких владиних, полицијских и затворских званичника“.