НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Откривен најранији запис светог календара Маја /фото/

Археолози су на фрагментима мурала који датира из 3. века пре нове ере, унутар рушевина пирамиде у Гватемали, открили пиктограф на коме је забележен дан под називом „7 јелена“, што представља до сада најранију познату употребу календара Маја, једног од познатих достигнућа ове древне културе.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Фрагменти су пронађени на археолошком налазишту Сан Бартоло у џунглама северне Гватемале, које је стекло славу открићем закопане коморе са сложеним и живописним муралима који датирају из око 100. године пре нове ере на којима су приказане церемонијалне и митолошке сцене Маја, навели су истраживачи.

„7 јелена“ - један од дана календара

Комади са записом „7 јелена“ откривени су унутар исте пирамиде Лас Пинтураса где су се налазили још нетакнути мурали из каснијег периода. Као што су археолози у досадашњим истраживањима открили, Маје су често градиле храмове скромне величине, а затим су дограђивали. Ова пирамида је на крају достигла висину од око 30 метара.
Запис пронађен на фрагментима мурала за „7 јелена“, један је од 260 именованих дана у календару.
Професор мезоамеричке уметности и писма са Универзитета у Тексасу, Дејвид Стјуарт, водећи аутор истраживања објављеног у часопису „Сајенс адвансиз“, описао је фрагменте као „два мала комада белог гипса који стају у једну руку“.
„Зид су намерно уништиле древне Маје када су обнављале овај церемонијални простор, који је на крају прерастао у пирамиду“, додао је Стјуарт.
До сада је најранији утврђени запис календара Маја датирао из 1. века нове ере.
Календар, заснован на посматрању кретања сунца, месеца и планета, био је заснован на ритуалном циклусу од 260 именованих дана. Календар од 260 дана, назван „тзолкин“ (tzolk'in), био је један од неколико међусобно повезаних система за рачунање времена, укључујући и соларну годину од 365 дана, већи систем назван „Дуго бројање“ и лунарни систем.
Календар је био међу достигнућима културе која је такође развила систем писања који обухвата 800 пиктографа, са најранијим примерима, пронађеним такође на налазишту Сан Бартола. Маје су градиле храмове, пирамиде, палате и опсерваторије и бавиле се софистицираном пољопривредом без употребе металних алата или точка.
Сан Бартоло је био регионални центар током преткласичног периода Маја, који је постојао од око 400. пре нове ере до 250. године нове ере. Ово доба поставило је основу за процват културе Маја током следећег класичног периода, познатог по градовима укључујући Тикал у Гватемали, Паленке у Мексику и Копан у Хондурасу.

Џиновска слагалица

Око 7.000 фрагмената мурала – неки мали као нокат, а други величине до 20 пута 40 центиметара – пронађено је у Сан Бартолу, по речима професорке антропологије и коауторке студије, Хедер Херст, са Скидмор колеџа у држави Њујорк, представљају „џиновску слагалицу“.
Овај и други пиктографи које су научници проучили у овој студији, скупљени са 11 фрагмената мурала у Сан Бортолу, наговештавају да је у овој области писмо и календар већ дуго били у употреби.
„На другим лoкацијама ћемо вероватно пронаћи још примера, можда чак и из ранијег периода“, додаје Херстова.
„Друго, писана традиција представљена у ових 11 фрагмената је разнолика, изражајна, њихова технологија припреме боје и калиграфска флуидност је импресивна – ово је била добро успостављена традиција писања и уметности“, сматра она.
Неке заједнице Маја до данас још увек користе древни календар.
„Овај календарски систем је трајао најмање 2.200 година, а Маје су успеле да га одрже упркос невероватних промена, потреса и трагедије“, наглашава Стјуарт, преноси РТС.
Човечанству остало неколико година? Научници саопштили датум краја света
Древне Маје поново интригирају научнике: Археолози открили мистериозни скривени споменик
Коментар