Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Ствар је у томе што храну не чине само протеини, масти и угљени хидрати, већ и задовољство. Веома често људи једу не зато што су гладни, већ да би променили своје стање, односно, да би се опустили, заспали и сл.“, сматра Обложко.
„Нажалост, кад се нађемо у тешким ситуацијама, наш мозак нарочито реагује на намирнице које садрже маст, шећер, глутамат или со. Њему то веома прија и због тога у стресним моментима прибегавамо управо овој храни“, објаснио је лекар.
„Искрено говорећи, тешко је престати нервирати се и мање јести. Кад особа доживи панични напад, не може да поступа исправно, по савету доктора, већ жели да једе. Много је једноставнија стратегија утешити се храном, али одговарајућом“, саветује Обложко.
„Добро је попити компот од пектина. Ова супстанца има негативан нутритивни ефекат, потискује жељу за храном. Тако да ћемо истовремено постићи два циља, јер је и укусно и потискује жељу за храном“, објаснио је доктор.