ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Програм Лебенсборн“ је осмислио Шуцштафел крајем 1935. године, како би промовисао раст немачке „здраве аријевске“ популације. Осмишљен је да буде „извор“ будућих генерација деце рођене у породицама које су нацистичке власти сматрале „расно вредним“.
Програм је био под великим утицајем нацистичке расне идеологије и теорије еугенике. У програм су примани само здрави кандидати који су могли да заснују своју „аријевску лозу“. СС је прегледао медицинске историје појединаца, као и њихове породичне картоне.
Кандидате су одбијали на основу расне „нечистоће“ или због здравствених проблема, како личних, тако и породичних.
Нацистичке теорије еугенике су унапредиле идеју да су личне особине попут лојалности и храбрости наследне и да се могу унапредити код будућих генерација. СС се надао да ће кроз програм створити снажну, елитну и „расно чисту“ немачку популацију са циљем да колонизују освојене територије.
Вођа СС-а, Хајнрих Химлер веровао је да су њихови чланови биолошка и расна елита нацистичке Немачке. Он је сам често надгледао многе аспекте програма. Стално им је говорио да треба да се рано жене и имају велике породице, најмање четворо деце. Чланови СС-а и њихова омладина морали су да прођу лекарске прегледе и потврде своје „аријевско“ порекло пре него што се венчају, како би им деца била „вредна“. Пропагирано је и пружање финансијске помоћи члановима са великим породицама, али ју је релативно мало њих заиста и примило.
Поред здравих и „чистих“ мушкараца, програм је био фокусиран и на привлачење неудатих „аријевских“ жена. У то време је у Немачкој владало снажно противљење самохраном мајчинству. Програм је из тог разлога нудио самохраним мајкама услуге усвајања њихове деце уз финансијску надокнаду.
Нацистички режим је ојачао постојеће немачке законе који су забрањивали већину абортуса. Истовремено су и управљали судовима за „наследно здравље“ који су налагали абортусе и стерилизацију људима који нису одговарали њиховим стандардима.
Упркос повећаним казнама режима за спровођење абортуса, Химлер је проценио да се у Немачкој сваке године прекине најмање 100.000 „биолошки вредних“ трудноћа.
Зато је у оквиру програма постојало и неколико приватних скривених породилишта, обично на сеоским имањима. Химлер се надао да ће на тај начин мотивисати жене да задрже трудноћу, да не абортирају, али да се породе у некој од болница програма, далеко од породице и свих који би их осуђивали. Како су циљ биле трудне неудате жене које желе да избегну јавну срамоту, домови су им гарантовали анонимност.
Домови Лебенсборн су дизајнирани тако да буду пријатни простори у којима би жене могле удобно да живе и добијају сву потребну негу пре, током и после порођаја. Такође, већ у брошури је женама било објашњено да морају да добију дозволу од централне канцеларије Лебенсборна да одведу своје новорођенче кући. Уколико не добију дозволу, програм је преузимао старатељство над децом и одређивао где ће бити одгајани.
Потреба за програмом је расла са Химлеровом све већом забринутости да ће неизбежне немачке жртве коштати нацију хиљаде њених „расно највреднијих“ војника.
Са друге стране, рат је пружио нове могућности које је програм почео да користи. На пример, неколико нових домова Лебенсборна основано је на територијама које су биле окупиране. Немачки СС-овци, војници и цивили су – женама код којих је могло да се утврди „аријевско порекло“ и здравље – правили децу над којом би касније бригу преузимао програм.
Програм је такође учествовао у отмицама деце. Током рата, СС је тражио Немце који су живели у страним земљама и враћао их у Трећи Рајх. Хиљаде деце, углавном из источне и југоисточне Европе, киднаповано је зато што су имали немачко порекло или једноставно „одговарајуће расне карактеристике“. „Програм Лебенсборн“ је помогао да се ова деца сместе у немачке породице које су веровале да су деца ратна сирочад.
Химлер се надао да ће програм постати извор будућих генерација расне елите нацистичке Немачке. Међутим, није све било онако како су се надали.
Иако су тврдили да подржавају највише стандарде модерне медицине, појавиле су се озбиљне притужбе на квалитет медицинске неге. Како је програм спровођен у приватности, нико о томе није јавно говорио. Химлер је проценио да је 100.000 „биолошки вредних“ немачких жена илегално абортира сваке године, упркос повећаним казнама. Програм је имао проблема да привуче жене које испуњавају услове. Око 7.000 деце је рођено у домовима Лебенсборна током деветогодишњег постојања програма, што им није било довољно. Из тог разлога, у домовима је било више киднаповане деце, пише Национална географија.
Овај програм је иза себе оставио бројне разорене домове и породице. Такође је оставио генерацију деце приморане да се боре са кризама идентитета, као и друштвеним неодобравањем које их је често пратило због тога што су били повезани са нацистичким еугеничким програмом.
Теорија еугенике
Еугеника је програм за побољшање људске врсте. Циљ је био спречити „инфериорне људе“ да имају децу, што се називало негативна еугеника, и подстицати „суперироне“ да се што више размножавају, што је била позитивна еугеника.
Појам је настао кованицом грчких речи eu и genos, што би у буквалном преводу значило „добри гени“.
Према идеји еугенике, људски прогрес је угрожен ширењем гена људи који су сиромашни , слаби и болесни и они би требали бити елиминисани путем природне селекције.
Еугенички покрет потиче из 19. века, развијајући се под утицајем Френсиса Галтона у Великој Британији и Чарлса Девенпорта у САД. Ово је у Сједињеним Државама довело до појаве регулисане стерилизације и маније за стварањем генетски напредних породица.
У Европи се са Хитлером ситуација отргла контроли. Преузимајући ове идеје, сурово их је примењивао кроз масовне еутаназије, стерилизације и гасне коморе.