Када се прошла сезоне ближила крају, тениска репрезентација Србије окупљала се за Дејвис куп, а у тој селекцији налазио се и Миомир Кецмановић.
Бившем најбољем јуниору света није могао да се види осмех на лицу јер сезона није била онаква какву је желео. Ипак неколико месеци касније, Миомир је неуспех оставио иза себе и насмејан закорачио у 2022. gодину, која ће се испоставити као најбоља у досадашњој каријери.
Најавио је Кецмановић да ће побољшати игру, а своје обећање почео и да испуњава. У његовим речима огледала се ментална снага коју признаје није имао на почетку каријере.
„Нисам имао од старта. Доста сам се мучио са тим претходних година и одбијао сам то да радим. Међутим, схватио сам да ми је много потребно и постепено сам кренуо да радим на томе и напокон је дало резултате“, објаснио је Кецмановић за Спутњик.
Простора за пад мотивације није било јер тек има 22 године и има простора за успех и напредак.
„Прошла година је била очајна, али тек сам почео, и даље сам млад. Није то био крај света за мене, у глави сам имао да лошије не може. Успео сам да изађем из тога и да играм добро. Сада када је то иза мене можемо да се смејемо“, искрено је испричао Миомир.
Боља игра српког тенисера дошла је са променом тренера. Некада чувени тенисер, Давид Налбалдијан, данас је тренер одговоран на успех младог Кецмановића.
„Давид је много утицао на мене, свашта смо променили откад је дошао, цео тим и начин како играм и размишљам на терену, све се променило. Требало ми је неко време да то све кликне, да не мислим толико о томе док играм. Не можеш сваки поен док играш да размишљаш да ли си донео добру одлуку, да ли је требало тако. Било је потребно време, али се све сложио. Давид је допринео много“, захвалан је Миомир.
Прекретница се догодила у Аустралији. Миомир је у првом колу имао заказан сусрет са Новаком Ђоковићем, најбољим тенисером света, међутим због депортације Кецмановићу је пут био олакшан.
Српски тенисер искористио је прилику и коначн побољшао свој наступ на Гренд слему јер је стигао до четвртог кола и уписао три изузетно важне победе од којих је најзначајнија против Лоренца Сонега, 26. тенисера света.
„Већ Аустралија је била прекретница. Први пут сам прошао друго коло на Гренд слему, то ми је значило јер сам три године стално долазио само до другог кола. Овај пут то што сам играо четврто коло било је феноменално за мене и за самопоуздање поготов после прошле године. Тада сам почео више да верујем у себе и наставио сам са добрим партијама“, објаснио је Миомир.
Поражен је био Сонего и у Рио де Жанеиру ге је Кецмановић стигао до четвртфинала, али уследио је и важан наступ на Индијан Велсу где је такође стигао до борбе за полуфинале.
„У Индијан Велсу када сам прошао Марина Чилића и Ботика Ван де Зандшулпа некако је из меча у меч све ишло боље и боље“, са осмехом је истакао Кецмановић.
Да успеси од почетка године нису дошли случајно или путем срећне околности Миомир је показао на Мастерсу у Мајамију где је везао друго четврфинале на турнирима хиљаду серије. Србија је нестрпљиво чекала ноћне мечеве српског тенисера, а Миомир је 8.800 километара далеко осећао подршку.
„Осетио сам поготово после меча са Карлосом Алкарасом. Осетио сам да су људи уз мене, осетио сам подршку и надам се да ћу то моћи сада и уживо овде да видим“, истакао је Кецмановић током разговора на теренима на Дорћолу где се припремао за Србија опен.
Када се вратимо неколико година у назад јасно је да Кецмановићев успех није дошао преко ноћи. Да би дошао до звања најбољег јуниора света са 13 година је морао да оде у Америку са тетком Тањом и докаже се поред старијих играча.
„Било је далеко од америчког сна, поготово на почетку док сам био нов и док никог нисам знао. Био сам одмах убачен у групу где су старији од мене где су већ играли озбиљније јуниорксе турнире, а мене су убацили као неког клинца од 13 година који је тек дошао. Доста њих ме није прихватило јер су мислили да не припадам ту и да сам залутао. Временном сам игром и резултатима успео да се изборим за своје место и за то да почну да ме прихватају као једног од њих“, присетио се Кецмановић и истакао да је и данас захвалан тетки која је такође много жртвовала како би отишла из родне земље са њим.
„Тања је морала да се одрекне много тога да би кренула са мном, али јој никада није било тешко. Увек је била ту шта год да је било потребно, увек ћу јој бити захвалан за то што ми је помогла када ми је било најпотребније. Сигурно да све то што смо направили и доживели тамо да се сада награђује“, срећан је Миомир.
На јуниорском Ролан Гаросу 2017. године српски тенисер доживео је непријатност када су га новинари питали како се осећа као Американац на шта је он оштро одбрусио да је Србин.
„Баш сам прихватио њихов начин и приступ животу. Не знам колико је то било добро и паметно, али је то некако прешло на мене. Стално се момци из Дејвис купа шале због тога, па сам главна мета. Јесам провео доста времена тамо, али опет Србија је мој дом, много је лепше бити овде“, појаснио је анегдоту Кецмановић.
Србија не би добила још једног успешног тенисера да није било Јована Павлова, генерала и мајора у Југославији, односно деде Миомира Кецмановића који га је први пут одвео на тениски терен.
„Он је био генерал и има ту војничку црту да не прича пуно и да све мора да буде савршено и мислим да је то прешло на мене да све што урадим мора да буде перфектно. Не помаже ми то пуно, али ме је увек гурало напред. Са шест година ме је први пут одвео на терен на Златибору. То је некако било наше време за дружење. Ишли смо до терена и шетали то нас је зближавало“, присетио се лепих успомена Кецмановић.
„Пролазили смо поред терена и ја сам хтео да пробам. Нико у породици не игра тенис, мама и тата су хирурзи нико ме није гурао на спорт“, истакао је српски тенисер.
„Нисам ни знао шта је тенис. Новак тада није правио резултате које сада прави, то је дошло касније када сам ја већ почео да играм и тренирам свакодневно“, додао је Миомир.
Од тренутка када је упознао Ђоковића трудио се да упије сваки његов савет. Ипак од светског броја један највише је научио када су заједно провели две недеље у оквиру Дејвис купа.
„Имао је неколико савета, али сма највше научио кроз две недеље које смо заједн провели на Дејвис купу. Гледао сам како се спрема за меч, како функционише на мечу, шта ради, како гледа на ствари. То ми је помогло да разумем шта је потребно од особе да би се остварио максималан успех. Сигурно да ме је мотивисало још више, Схватио сам ако хоћу то што желим да не могу да радим како сам до сада, да морам све да променим. Припреме су прошле и од тада је све кренуло“, објаснио је Кецмановић.
Виктор Троицки, Данил Медведев, Новак Ђоковић и Миомир Кецмановић
© Фото : ТСС/Неда Милетић
Тренутно 38. играч света, мотивисан новим тренером, Новаковим саветима и понајвише успехом који прави жели да настави да се пробија на светски врх.
„Главни циљ ми је да уђем у ТОП 30. Ре две године сам био исто где и сада. Волео бих да идем ка врху напред, да се не враћам назад. Да наставим да радим, имам још шпуно простора да напредујем. На почетку сам, најбитније је да поправим још неке ствари и остало ће само доћи. Био би ред да се прође даље од четвртифинала“, насмејано је истакао Миомир алудирајући на то да је везао три четвртифнала.
Планови су да одигра целу сезону на шљаци.
„Идем у Минхен, Мадрид, Рим и на крају Ролан Гарос. План је све да се игра. Нимало не волим шљаку, много више волим бетон, наравно у Америци сам више оиграо на бетону. Али сам некако научио да играм на шљаци“, признао је Кецмановић.
С обзиром на то да је он научио, а Данил Медведев се такође жалио на потешкоће са том подлогом, питали смо српског тенисера да ли је расположен да посаветује и руског тенисера на шта је имао занимљив одоговор.
„Не мора, нека остави нешто мало и нама“, насмејао се Миомир.
Имајући у обзир резулатате које прави Кецмановић може на шљаци да оствари добре резултате, почевши од Србија опена. Добро је почео, победом над Ришаром Гаскеом, али следећи противник је потенцијално Доминик Тим.
Уколико савлада и ту препреку Миомир би се највероватније са Новаком Ђоковићем што би до сада био највећи изазов у каријери.
Ипак, и пре него што је сазнао жреб Кецмановић је знао да конкуренција у Београду нече бити лака, али је ипак послао јаку поруку
„Па да се видимо у финалу“, поздравио нас је Миомир Кецмановић.
Погледајте како је изгледао разговор са српским тенисером.