Србија ствара бедем за тектонске поремећаје: Једино извесна – војна неутралност

Ово за Спутњик поводом најаве председника Александра Вучића да ће Србија ускоро донети нове стратешке акте по питању одбране земље каже Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.

Говорећи о промени стратешких докумената који одређују одбрану земље, председник Вучић није открио у ком правцу ће се кретати промене, али је најавио да ће на њима радити, како је рекао, сви наши стручњаци.

"Сагледавамо све што се дешава у Украјини и што се збива и у свету, али и даље ћемо да снажимо војску", рекао је Вучић.

Генерал у пензији, Митар Ковач, каже да је оваква иницијатива очекивана, јер се увек у случају промене кључних чинилаца у међународном окружењу, који се рефлектују на безбедност државе, приступа изради нових докумената, од највишег нивоа стратегије националне безбедности, преко стратегије одбране, до војне доктрине.

„Украјинска криза и односи моћника у свету према њој, као и најава кризе на Далеком Истоку између Кине и Америке, рефлектоваће се на нашу националну безбедност и систем одбране на различите начине, преко инвестиција, нивоа бруто националног производа, рада европских и кинеских компанија. Све то посредно утиче на систем безбедности и опредељења државе. У Европи су настали тектонски поремећаји, данас се заиста води битка за мултиполарни светски поредак, а украјинска криза је део ње“, каже Ковач.

Он за Спутњик објашњава да постоје три нивоа докумената везаних за безбедност државе, на врху је стратегија националне безбедности, која третира укупан систем, војску, полицију и друге службе и институције које брину о безбедности, затим стратегија одбране, документ који покрива сам систем одбране, а на крају доктрина војске, која је у вези са оружјем и опремом коју поседујемо и тренутно купујемо.

Ковач сматра да је председник најавио промене у стратегији националне безбедности и стратегији одбране, а судећи пре свега према одбрамбеном наоружању које Србија и даље набавља, он је сигуран да се кључна тачка стратегије одбране Србије, војна неутралност, неће мењати.

„Она проистиче из определења да Србија нема аспирација према другим територијама и државама, отуд одбрамбени карактер, а он утиче на избор одбрамбених система, организацију војске, војну доктрину и начин њене употребе. Мислим да се тај део доктринарног аспекта, употребе војске неће мењати. Доктрина ће остати дефанзивна, јер је то карактер који наша држава и војска црпи и из минулих времена од Краљевине Србије до данас“, тврди Ковач.

Он додаје да постоје и притисци са Запада који се тичу односа наше државе према Србима који живе у окружењу, односно у Босни и Херцеговини.

„У кровном документу је на неколико места истакнута и обавеза такве одбране. Први пут у документу из 2019. године то је јасно исказано, после документа из 2009. где је такође постојала на нешто неутралнији начин без помињања Републике Српске“.

Ковач додаје да ће промена стратешких докумената можда на још прецизнији начин одредити наш однос према простору Косова и Метохије, као интегралног дела државе и народа који тамо живи.

„Криза у Украјини се рефлектује на југоисток Европе, на Балкан, на такозвани Западни Балкан, где су отворена многа безбедносна питања и проблеми, првенствено везани за стање безбедности у Босни и Херцеговини и за инструментализацију лажне НАТО државе Косово. Сада видимо јавно наоружавање, а шта се тајно чини у припреми будуће косовске војске, то још не знамо“, каже Ковач.

Он додаје да најава промене стратегије безбедности Србије, не значи да ће се решити и проблеми политике. Центри моћи, пре свега Америка и Велика Британија, кроз притисак ЕУ и НАТО утичу на несврстане у политичком смислу, односно војно неутралне државе, да се и оне дистанцирају од било какве сарадње са Руском Федерацијом“, каже Ковач и подвлачи да не постоје готово никакве шансе да се у документима измени кључно определење Србије везано за војну неутралност.