РУСИЈА

Захарова: Украјина покренула информативни рат против Црвеног крста

Кијевски режим критикује особље Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), пошто украјинским властима није потребна помоћ, већ агресија за камере, сматра портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

„Упркос чињеници да у Украјини ради око 600 волонтера МКЦК и да је Међународни ЦК доставио више од 500 тона хуманитарне помоћи, у украјинској штампи се покренуо читав информативни рат против Црвеног крста и његових запослених. Сада се у медијима које контролише Кијев и на друштвеним мрежама чују позиви да се престане са помагањем хуманитарним посредницима, да се престане са давањем доприноса организацији. Долази и до претњи да се ‘Црвени крст приведе правди’. Размислите о томе – људи ризикују своје животе ради грађана Украјине, а они желе да их због тога приведу правди“, написала је Захарова на свом Телеграму.
Према њеним речима, Кијеву се не свиђа, пре свега, неутралност хуманитарних радника.
„То је разумљиво, њему не треба помоћ људима, већ агресија за камере. Украјинцима не одговара чак ни терминологија успостављена Женевским конвенцијама, а управо то је језик који МКЦК користи у својим изјавама о Украјини“, додала је Захарова.
По њеном мишљењу, кијевском режиму није потребно мирно решавање спорова.
„Није потребно решавање конфликтне ситуације на терену, нису потребни хуманитарни коридори и режими тишине. Кијеву заправо све ово није потребно. А сопствени грађани, који су, према стратезима Зеленског, прикладни само као живи штит за ‘азовце’ (против којих је у Русији покренут кривични поступак), они му такође нису потребни. А оно што кијевској администрацији потребно је више западног оружја, више пропаганде мржње и више интервјуа Зеленског западним медијима. Више смрти и језивијих снимака. Више дезинформација. Они су добили такво наређење из иностранства“, закључила је Захарова.
Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба није желео да одговори на питање водитељке „Си-Би-Еса“ да ли ће Кијев на крају дозволити Међународном црвеном крсту да посети руске ратне заробљенике. Водитељка се осврнула на извештај 45 земаља ОЕБС-а, објављен ове недеље, „који су спровели истрагу о ратним злочинима“. Према њеним речима, у извештају се наводи да Украјина није дозволила Црвеном крсту да посети затворенике.
Упитан да ли ће Кијев то дозволити, Кулеба је одговорио да има „добар разлог да се жали на начин на који је Црвени крст водио своје операције у Украјини од почетка рата, као и на посету директора Црвеног крста Москви и како је прошла“. Истовремено је напоменуо да то неће учинити, јер Кијев има добре радне односе са Црвеним крстом и они све проблеме решавају „на радном нивоу у духу сарадње“.

Специјална војна операција Русије у Украјини

Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Коментар