КУЛТУРА

Жан-Лик Годар, перманентни револуционар, десни анархиста који је променио „правила игре“

Књига „Жан-Лик Годар перманентни револуционар“ представља једног од најзначајнијих светских редитеља као аутора који је променио правила игре. Жан-Лик Годар је оличење француског новог таласа, десни анархиста, салонски револуционара и авангардиста који је доказао тезу да је авангарда „свађа у буржоаској породици“.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Књига „Жан-Лик Годар перманентни револуционар“ Берта Ребхандла у издању Филмског центра Србије и издавачке куће Ултиматум представљена је данас у Београду.
Оно што ову књигу издваја од других није само сагледавање комплексне Годарове стваралачке личности из немачке (дистанциране) перспективе, већ списатељски метод у коме је биографија Годара дата кроз филмове. Управо везујући се за филмове, аутор трасира најбитније сегменте Годарове каријере, обогаћујући их мало знаним контекстима у којима су ти филмови настајали, наводе издавачи.

Жан-Лик Годар – аутор који мења правила игре

Саша Радојевић, драматург, публициста, фиилмски редитељ и сценариста сматра да је Годар, уз Грифита, Езејнштајна и Орсона Велса, „аутор који мења правила игре“. Међутим, можда највећи живи филмски аутор код нас је „лоше прочитан“ као и комплетан француски нови талас.
Годар као оличење француског новог таласа код нас је био „прочитан“ као радикални левичар, посебно од 1967 године кад је био окарактерисан као маоиста. Међутим, захваљујући новим књигама, новим читањима, новим знањима о Годару, можемо боље сагледати интелектуални бекграунд тог времена.
Реч је о једном широком идејном богатству у Француској тог времена, о периоду модернизма у уметности који се рефлектовао и на сва политичка питања. У то време били су интелектуално активни и Жан Пол Сартр, Албер Ками и Луј Алтисер, а са друге стране, у оквиру групе која је била везана за француски нови талас активан је био и сценариста Пол Жегоф, радикални десни анархиста.

Десни анархиста

Жегоф је био сценариста филмова Клода Шаброла а тај његов десни став се врло лако може видети у филму „Рођаци“, једном од кључних новоталасних филмова.
„Годар је доста био под његовим утицајем и он је у свом филму 'Мали војник' имао додатни проблем. Тај филм није могао да буде приказан кад је снимљен него тек три године касније. И због његовог односа према алжирском рату који је на известан начин проблематизован у том филму, Годар је био проказан као десничарски мислилац“, каже Радојевић за Спутњик.
Додаје да је једна ствар била кад је снимао филм 1960. године, а потпуно другачија 1963. кад је он изашао. У међувремену, 1962.године, окончан је рат између Француза и Алжира.
„Тако да је Годар у том тренутку био неко ко је аутоматски на другој страни од онога што су била централна промишљања у том времену. Оптужбе за десни анархизам се односе на његов рани редитељски рад, а после тога је дошао његов маоистички ангажман. Посебна интрига кад је реч о Годару је његов однос према израелској држави који је окарактерисан као скандалозан и проблематичан“, истиче наш саговорник.

Авангарда – свађа у буржоаској породици

Радојевић сматра да Годар у потпуности потврђује тезу америчког социолога културе Џона Фиска који авангарду назива свађом у буржоаској породици. Жан-Лик Годар потиче из врло имућне банкарске породице.
„Та свађа унутар буржоаске породице везана је за чињеницу да је узимао веома драгоцене књиге из породичне библиотеке и продавао их будзашто. То би се могло окарактерисати као безазлени прекршај али у случају Годарове породице сматрало се скандалозним и он је, на неки начин, био екскомунициран“.
Друга проблематична ситуација везана је за чињеницу да је украо новац из благајне часописа „Каје де синема“ где је био један од филмских критичара што је наишло на такву моралну осуду његових колега да он четири године није могао да пише критике.
„Годар припада једном повлашћеном слоју и зато су га називали салонским левичарем и салонским десничарем, али је та његова склоност ка непрестаним провокацијама и скандалима нешто што је константно и до данашњег дана, кад у својим позним годинама прави 3Д филмове снимљене мобилним телефоном“, закључио је Радојевић.
Бата Живојиновић у улози живота: Како је Достојевски очарао филмске уметнике на свим меридијанима
Коментар