ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Етнографски музеј у Београду власник је - између осталих - и једне необичне, али веома фасцинантне збирке.
Збирка ускршњих јаја, формирана је пре више од 100 година, тачније 1904. године. У овој збирци налазе се јаја украшавана свим важнијим традиционалним техникама, међу којима се издваја, сад већ чувена, батик техника.
Украшавање ускршњих јаја - батик техником
О овој традиционалној техници украшавања јаја, је у интервјуу за „Супержену“ причала етнолог Јелена Туцаковић. Она је истакла да поступак овом техником започиње исцртавањем танке линије воском. Наиме, овако се прекрива површина која не треба да буде обојена, а кад се јаје урони у боју, део који није био прекривен воском поприма жељену боју, док се на остатку љуске појави цртеж.
Етнолози сматрају ово најстаријом техником украшавања, која се користила код многих народа, укључујући и Србе, као и суседне народе.
За фарбање јаја наши преци су углавном користили корен броћа који је давао црвену боју. Поред броћа као извор црвене боје су коришћене и луковина, шљива, трешња, нар, бакам итд. Другим речима све што им је било на дохват руке, па су тако жуту добијали уз помоћ брезе и сламе, браон од ораха, зелену од коприве, плаву од дивљег зумбула...
Обичаји и традиција
Јаја су се фарбала на Велики четвртак или петак, а прво обојено јаје је било чуваркућа. У различитим крајевима називало се још и чувар, стражар или стражник.
Прошлогодишње јаје се користило да заштити усеве и често закопавало у земљу.
У појединим деловима Србије се верује, да за Велики петак (најтужнији дан за хришћане), све стаје. Стали би ветрови и вода, земља би се тресла, а из поштовања према овим природним (не)погодама жене са Хомоља се нису умивале, а избегавале су и да се очешљају.
Народ Поповог поља је тај дан избегавао рад са иглама и ексерима, а нису пили ни вино, јер су то симболи распећа.
Важан обичај који се везује за овај празник је причест.
У Шумадији је забележено да се причест обављала у природи, тако што би се појео пупољак лесике или глогов лист, после чега би следила исповед.
Сличан обичај је практикован и у источној и јужној Србији и био је познат под именом комкање. Обичај је подразумевао да се пре ручка у вино потопе: дренове ресе, здравац трава и комади ускршњег колача. Ово би потом попили сви укућани, након чега би прескакали секиру која се налазила на прагу и изговарали жеље.
Ручак, који означава крај седмонедељног поста, је морао да буде свечан и мрсан, па су се том приликом служили ускршњи колачи и печеница. У неким деловима је постојао обичај да се организује ручак за цело село испод дрвета - записа.
Украшавање биљкама
Поред батак технике, још један традиционални начин украшавања јаја је украшавање биљкама. У српском народу се верује да свака биљка којом украсе јаје, симболише напредак у кући и здравље њених чланова. Па се на пример срце ставља ако у породици има неудатих девојака, здравац за здравље, а детелина за срећу.