ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
У јануару ове године извезено је 5.570 тона, што је мање за око 30 одсто у односу на јануар 2021, када је извезено 7.930 тона. И поређења пласмана на страна тржишта у прва два месеца последње три године указују да већ постоји тренд смањења извезених количина.
У прва два месеца 2020. извезено је 19.700 тона замрзнуте малине, у истом периоду 2021. за три хиљаде тона мање, а ове године свега 11.180 тона.
Прошле године Србија је захваљујући незабележено високој цени тог воћа вредносно оборила рекорд у извозу малине. Извоз замрзнутих био је 426 милиона долара, а по резултатима био је одмах иза кукуруза (557 милиона), а испред пшенице (255 милиона долара).
Како су саопштили из ПКС-а, произвођачи сматрају да су повећање трошкова живота и енергетска криза, пробудили страх од несташица основних животних намирница, што је довело до великих поремећаја на тржишту Европске уније. Све то одразило се и на пласман замрзнутог воћа из Србије на тржиште ЕУ и остатка света.
Европско тржиште иначе је главно одредиште за наше произвођаче јагодастог воћа. Додатни узрок смањене потражње јесте и то што се оно не може сматрати основном животном намирницом.
На ово је недавно за „Политику” упозорио и један од највећих домаћих стручњака др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку. Коментаришући преурањена очекивања малинара да ће цена ове године можда бити и већа од прошлогодишње и достићи 600 до 800 динара по килограму, он је рекао да је још рано за такве прогнозе јер је ситуација на тржишту забрињавајућа.
„Без обзира на не баш сјајно стање у малињацима, тренутно у светској трговини постоји велика обазривост и преокупираност базичним производима, а малина је као и друге врсте јагодастог воћа, производ луксузног карактера и због тога постоји застој у преузимању, иначе већ плаћене малине из наших хладњача“, рекао је Лепосавић.
Према анализи ПКС-а, извоз у Немачку, која је највеће тржиште за српску малину, у јануару ове године преполовљен је у односу на јануар 2021.
Инострани купци потврдили су да је криза променила навике потрошача који, због високе цене замрзнуте малине и купине, сада бирају јефтиније производе попут миксева замрзнутог егзотичног воћа, а усмерени су и на набавку основних животних намирница.
У исто време, индустрија из производње јогурта, џемова и других намирница избацује малину и купину због високе цене и замењује их јефтинијим воћем, наглашавају из ПКС-а. Истраживања показују да је у већини малопродајних ланаца западне Европе забележен пад продаје замрзнутог воћа, између 10 и 30 одсто. У Великој Британији смањена је за 11 процената у односу на прошлу годину. Највећи пад забележен је код јагодичастог воћа, а најмањи код егзотичног.
Јагода, чија је берба почела у неким земљама ЕУ, попут Грчке и Шпаније је солидног рода, са ценама сличним прошлогодишњим.
Предвиђања су да ће мања продаја свежег воћа у источној Европи у даљем току бербе довести до благог пада цена замрзнуте јагоде. И поред рата у Украјини, извештаји из те земље показују да је обрађено око 10 одсто више воћњака у односу на прошлу годину и да се очекује солидна берба.