Ноћење са доручком код мог рођака са села – Рајко је ту, фали само Дракче

Пандемија корона вируса многима је више пута срушила планове за одлазак на море и далека путовања. Они који воле да путују довели су до процвата сеоски туризам у Србији. Са короном је завршено, а боравак на селу, остао је главни избор српског туристе, посебно оних који живе у великим градовима. Сви траже рођака са села.

Рајку Лечићу госте је донела телевизијска популарност, али каже да ни другим домаћинствима у селу није потребна реклама. Корона је, вели, зло, али је довела туристе, људе жељне мира и прелепе природе. Донела је памет.

„Умирало се, остајало без фирми и сто чуда, али, с друге стране, наши људи су се освестили, схватили су где живе, да нам је земља много лепа и да има где да се оде и у Србији. И у својој околини. Мени су људи из Крагујевца долазили, то је на 25 километара одавде, а нису знали да постоји тако нешто, тако лепо место. Корона је помогла нашим људима и да обилазе своје ближње, али и да обнављају села. Сада се много кућа овде ради, обнавља, поправља оно што је било запуштено, тако да је испало да је корона и корисна“, каже Лечић.

Додаје да од гостију који долазе из целе Србије чује да је тако у целој држави, интересовање за село је све веће, људи траже и плацеве, старе куће, било шта, само да побегну из града.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић каже да је потреба за изолацијом оживела нове дестинације које раније уопште нису биле препознате као туристичке, Љубовија, Ариље и Ивањица су омиљене, а не заостаје ни Војводина, предњачи сеоска идила околине Зрењанина и Бечеја, Фрушка Гора, а траже се и лежајеви у региону око Смедерева.

„Већ 2021. појављују се и друге дестинације, а на Тари је подигнуто на стотине нових брвнара пред ту сезону, такође и на Златибору, на свим местима тог типа који нуде природу, могућност шетње, а да сте потпуно изоловани од осталих, доживеле су процват. Наравно, и дестинације које су везане за ваучере који се деле. 2020. подељено је око 190 хиљада ваучера“.

Како расте интересовање, тако расту и цене, али Сеничић додаје да у Србији још има дестинација које нису много познате, на којима за пристојан новац може да се добије добра услуга.

Сви који прихватају ваучере морају да раде легално, јер другачије не могу да наплате износ од државе, међутим постоји и сива зона код изнајмљивања приватних кућа, па и станова по градовима.

Држава покушава да легализује овај посао повољним условима, паушалним плаћањем пореза, па се годишњи за „стан на дан“ у Београду креће између 150 и 200 евра. Сеоска домаћинства плаћају мање.

Раније су била приморана да сарађују са локалном туристичком организацијом, која им је слала госте и наплаћивала, а сада стижу преко интернета, преко е-Туристе.

„Сви имају могућност да кроз тај систем каналишу своје пословање и да, наравно, наплаћују услуге. Сви који продају своју робу, на сеоском домаћинству узгајају храну и нуде је као додатни производ, не морају да имају ни фискалне касе. Држава има значајне приходе и по пореској основи и због запошљавања нових људи, односно пореза који плаћају људи који раде у туристичкој индустрији“.

Наш саговорник додаје да је то предност развоја туризма на локалном нивоу, а најважнија је његова одрживост. Све општине у Србији сада имају погодности за оне који желе да оснују сеоска домаћинства, поготово општине у којима је туризам један од приоритета.

„Дају бенефите људима који желе тиме да се баве, одрживост је много важна. Имамо пример околине Горњег Милановца, ту је у два села активирано неколико домаћинстава, били су скептични како ће радити, међутим, и пре короне почели су да стижу гости, не само домаћи, већ и страни. Сада у та два села немамо три домаћинства, већ их има десет“, каже Сеничић.

Рајко Лечић, најпознатији рођак са села у Србији давно је регистровао своје туристичко домаћинство. Има шест легализованих лежајева, а обезбедио је, каже, још пет, чека да изађе комисија и „прими“ ту зграду.

Он не издаје фискалне рачуне, јер гости не уживају само у природи, његова кућа је и мали музеј, а гостима нуди и домаћу храну.

„Ко дође код мене, он се код мене и храни, деведесет посто је заступљен домаћи производ, имамо нешто наше производње, а нешто докупљујемо, али све у селу. Домаће месо, све врсте, домаће поврће, воће, додуше, још трошимо зимницу, али ево стиже млади лук и салатице“, каже Рајко и позива читаоце Спутњика да се увере да лепота коју су видели у познатој серији заиста постоји.

„Али морате мало да сачекате, сад смо пуни док су ови празници“, поручује.