ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Након Исусове смрти, римске власти у Јерусалиму су одлучиле да сакрију крст, јер су се бојали да ће га апостоли тражити. Три крста, од којих је на једном био разапет Исус, закопана су у земљу близу Голготе. Тек после 300 година, Света Јелена, мајка цара Константина Великог, започела је потрагу за њима.
Међутим, постојала су три крста, како је знала који је свети? Ту се јављају прва неслагања. Једна прича каже да је крст је било могуће идентификовати захваљујући плочици са именом осуђеника. Други извори помињу исцељење смртно болесне жене.
Како би се што више људи поклонило светим реликвијама, крст је распарчан, а делови су послати у Рим, Јерусалим и Цариград.
Током наредних векова крст је много пута изгубљен. У 7. веку део крста је био у власништву Персијанаца. За њих то није имало верски значај, него им је користило у преговорима са Византијским царством. Тадашњи цар је, међутим, у бици повратио крст и вратио га у Јерусалим.
На прелазу из 10. у 11. век муслимани су почели да прогоне хришћане у Јерусалиму. Хришћани су тада сакрили крст, а након ослобођења Свете земље, однели су га у Цркву Гроба Господњег. Међутим, тамо се није дуго задржао. Крст је нетрагом нестао током битке код Хитина. Остаци крста су требали да донесу срећу крсташима. Међутим, изгубили су, а Јерусалим је пао под власт султана Саладина.
Друга два фрагмента крста била су релативно безбедна. У 12. веку Луј IX Свети их је купио заједно са наводном Христовом круном од трња и копљем којим је прободен. Мошти су биле сакривене у Паризу. Након избијања Француске револуције нестали су. Остало је само неколико већих комада крста. До данас се чувају у неколико европских храмова:
у катедрали светих Мијахла и Гудуле у Бриселу,
базилици Санта Кроче у Риму;
катедрали Нотр Дам у Паризу.
Међутим, ово нису једине преживеле реликвије, честице часног крста налазе се у црквама широм света, међутим, само се поменуте сматрају за Lignum Crucis, или „правим дрвом крста“, преноси Национална географија.