ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Када су Европљани започели са освајањем територија Новог света, у односу на Северну Америку која је била насељена углавном племенима којима је идеја централизоване власти била страна, Латинска Америка се показала много лакшом за освајање.
Уместо са бројним племенима и њиховим вођама, Европљани су у Мезоамерици затекли уређене државне структуре, које би након освајања само преузели.
Међутим, за такво уређење нису били заслужни ни Астеци ни Маје које су затекли конкистадори, него цивилизација која је ту живела пре њих, а која је нестала толико нагло да је њено постојање откривено тек после Другог светског рата.
Олмеци су се појавили у 15. веку пре нове ере у Мексичком заливу (данашње мексичке државе Веракруз и Табаско) као ловачко-сакупљачка култура, мада поједини археолози тврде да су Олмеци 300 година старији, пише нет.хр.
Оно што је сигурно је да су врло брзо схватили како да искористе плодно тло и развили пољопривреду и прве градове.
Најраније урбано насеље налазило се у Сан Лоренцу, а успели су да створе разгранату трговачку мрежу која се протезала све до Никарагве.
Трговали су жадом и опсидијаном, посебним вулканским стаклом које је било кључно у изради алата цивилизације која није познавала метал.
Један од бројних разлога зашто је култура Олмека јединствена је то што се развила потпуно самостално, без спољашњег утицаја. Олмеци су своје друштво, религију и технологију изградили самостално.
Код свих великих цивилизација, од Египта до Кине, од Сумера до Грка, јасно се могу препознати туђи утицаји, било да је у питању наслеђе претходних градова и племена или елементи стигли заједно са трговцима и досељеницима.
Када је откривено постојање Олмека?
Заинтригирани гласинама о џиновском оку које вири из земље у џунгли јужног Мексика, археолози су током четрдесетих година XX века почели да одлазе на локалитет. Оно што су тамо открили променило је историју претколумбовске Америке.
Колосалне камене главе исклесане у базалту, уникатних црта лица гледале су их нетремице.
За камене скулптуре од којих су поједине високе скоро три метра и тешке од шест па све до 40 тона, сматра се да су портрети стварних владара. Камен од ког су скулптуре прављене није локални, него је транспортован 80 километара, а можда чак и више, што је додатно продубило мистерију о древној цивилизацији.
Откривено је 17 глава, од којих је десет из Сан Лоренца.
Камени владари често имају и неку врсту кациге или им јагуарове шапе висе преко чела. Научници претпостављају да је јагуарово крзно било симбол политичке и верске моћи.
Због чега само главе? У мезоамеричкој култури постоји веровање да је душа смештена у глави, да је она чува, чиме научници објашњавају избор древног народа да исклеше само тај део тела.
Још један облик олмечке уметности су рељефи и слике на камену. Најчешће се налазе код улаза у пећине, а приказују владаре како седе на престолу или верске ритуале. Сачувани су и прикази богова израђени од жада, керамике или дрвета. Чини се да су Олмеци поштовали места у природи која су повезивала небо, земљу и подземље.
Олмечки богови
Имена олмечких богова нису позната, али као и код већине примарних религија, представљали су природне појаве попут кише, али и земље и животиња. Олмеци су посебан значај давали животињама које се налазе на врху ланца исхране: јагуарима, орловима, змијама и ајкулама.
Идентификовали су их као божанска бића и сматрали да моћни владати могу да преузму њихово обличје – потпуно или делимично. Биће човек-јагуар је можда било њихово врховно божанство.
Обожавали су и небеског змаја и веровали да четири патуљка држе небо, можда представљајући четири кључна правца који су уз друге олмечке богове постали врло важни у каснијим мезоамеричким религијама.
Још један вео мистерије преко Олмека баца сама клима земље којом су владали. Негостољубива џунгла и кисело тло уништили су већину остатака цивилизације која је цветала готово 1.000 година, од 1200. до 400. пре нове ере. Већина сазнања о њима имамо из мајанске и астечке културе, преко онога што су од њих преузели.
Олмечко писмо и календар
Олмеци су развили своје писмо које је имало две врсте хијероглифа - пиктограме, у којима се сликом дословно представља реч коју представља; и фонетичке, однсоно приказе слогова, попут ребуса. Али и то је још увек предмет нагађања, са обзиром да је премало фрагмената откривено како би се у потпуности дешифровало.
Поједини научници сматрају да су Маје преузеле њихов систем писања бројева, а чини се и да је „злослутни“ мајански календар, који је 2012. предвиђао смену епоха, заправо олмечки.
Од како су остаци њиховог постојања откривени, археолозима су све убеђенији да су Олмеци били узор свим великим цивилизацијама Средње Америке.
Маје, Запотеци, Тотонаци, Астеци ... све те културе су једна у односу на другу прилично различите, свака је имала своје особености и јединствена обележја, али све могу да се повежу с древним Олмецима који су истим просторима владали пре њих.