Актуеклни премијер Словеније Јанез Јанша честитао јепобеду Роберту Голобу, председнику покрета који је тријумфовао на изборима, али је при том критиковао начин како су медији извештавали о изборима и донекле и њих окривио за слаб резултат његове „Словеначке демократске странке“ (СДС).
Јанша ће остати на челу своје странке која ће убудуће у словеначком парламенту бројати 28 мандат, а Голобова 50 од укупно деведесет места колико броји словеначки парламент. Очекује да Голоба владу формира са странком Тање Фајон.
Шта Србију чека са Голобом на челу Словеније
Стручњак за међународно право из Словеније Данијел Игрец за Спутњик истиче да су избори у Словенији протекли у поприлично напетој атмосфери коју су обележиле жестоке политичке свађе и међусобне оптужбе левице и деснице.
„Странке опозиције, првенствено покрет "Слобода" Роберта Голоба који је и релативни победник ових избора као и странка Тање Фајон градиле су своју предизборну кампању на политичким нападима на актуелног премијера Јанеза Јаншу и његову Словеначку демократску странку. Захваљујући главним медијима у држави, који су нескривено фаворизовали странке леве опозиције стварана је слика да ће нова победа странке Јанеза Јанше Словенију претворити у нову Мађарску. Грађани су застрашивани сценаријом „орбанизације Словеније“ и порукама да ће држава, уколико се настави Јаншина власт, на јесен поново увести корона мере и полицијски час, наставити са гушењем слободе медија али и бити све удаљенија од онога што у словеначкој опозицији називају „окосницом ЕУ“, а то је савезништво са Немачком и Француском,“ оцена је Игреца.
Удаљавање од Вашингтонске групе и Мађарске
Гађани су очигледно поверовали у такве најаве, додаје наш саговорник, , посебно добар део такозваних апстинената, људи који годинама нису излазили на изборе, а који су овога пута свој глас поверили странкама леве опозиције.
„Такође, многи између њих су одлучили да гласају управо за новоформирани покрет предузетника Роберта Голоба из простог разлога јер је у питању релативно ново лице на словеначкој политичкој сцени па су људи помислили да ће његовим избором доћи и до промене политике у држави,“ верује саговорник Спутњика.
Да ли ће заиста доћи до политичких промена - по мишљењу Игреца - хоће, али не у правцу у којем је то неопходно.
„Роберт Голоб је политичар лево-либералног опредељења и сасвим сигурно је да ће он Словенију у погледу спољне политике вратити на оне позиције које су постојале у периоду пре 2020. године, односно пре формирања владе Јанеза Јанше. То у конкретном случају значи - удаљавање од савезништва са Будимпештом и Вишеградском групом, већи ослонац на Брисел, а за очекивати је и интензивирање односа са Берлином, посебно због идеолошки и програмски сличних решења које у Немачкој пропагирају Зелени. У том контексту, треба напоменути и да се позиција нове словеначке Владе, коју ће сасвим извесно формирати покрет Роберта Голоба и Социјални демократи Тање Фајон, према Руској Федерацији неће мењати. Она ће остати на оној линији коју намећу НАТО и САД, а то је политика санкција и даљег нарушавања односа. О томе сведоче и изјаве представника победничке странке да ће приоритет будуће Владе бити проналажење начина како да се смањи зависност Словеније од нафте и гаса и заокрет ка тзв. зеленој агенди и алтернативним изворима енергије,“ наводи Игрец.
Заокрет у негативном правцу према Србији
Када је реч о Балкану и Србији, нова словеначка Влада, по његовим речима даје реалну могућност да се он промени у правцу заоштравања односа.
25 Април 2022, 07:40
„Ту пре свега мислим на то да ће нова словеначка власт бити спремнија да према Србији следи политику уцена и притисака коју заступа ЕУ. То ће посебно доћи до изражаја уколико место министра спољних послова у новој Влади заузме Тања Фајон која се у више наврата показала као неко ко је склон да дели пацке нашој држави и да се меша у њена унутрашња питања. Ако је за време власти Јанеза Јанше Србија бар донекле била поштеђена отворених напада и критика из Љубљане мислим да то са будућом словеначком Владом неће бити случај,“ уверен је Игрец.
Он подсећа да су се током предизборне кампање из редова леве опозиције могли чути и позиви да Словенија именује специјалног изасланика за Балкан који ће заједно са Бриселом радити на „приближавању региона“ ЕУ и сматра да уколико до тога дође, то ће онда недвосмислено означити додатне притиске на Србију по питању њених односа са Русијом, али и по питању положаја Косова и Метохије и Републике Српске.