ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Централна банка Израела ће такође смањити залихе долара и евра у покушају да диверсификује своје девизне резерве, стоји у саопштењу. Њихове резерве су прошле године премашиле вредност од 200 милијарди долара по први пут икада, и од ове године ће у њих бити укључени канадски и аустралијски долара, јапански јен и кинески јуан, преноси „Јерусалим пост“.
Ова промена је последица промене у целокупним израелским „инвестиционим смерницама и филозофији“, рекао је заменик гувернера „Банке Израела“ Ендрју Абир, додајући да је раст израелских девизних резерви приморао централну банку да размотри „потребу да заради принос на резерве који ће покрити трошкове обавеза“.
Иако је централна банка до пре пар година држала 67,4 одсто девизних резерви у долару, 30,1 одсто у еврима и 2,5 одсто у фунтама, они сада планирају да повећају удео фунте и јена на 5 одсто, удео јуана на 2 одсто, а уделе канадског и аустралијског долара на око 3,5 одсто.
За ове валуте ће направити места тако што ће смањити резерве у доларима, са 66,5 одсто колико су биле прошле године на 61 одсто, и смањити резерве у еврима са 30,8 одсто на 20 одсто.
Дедоларизација
Кина се већ неко време залаже за већу улогу у сфери девизног курса за своју валуту, али се сусрела само са ограниченим успехом. Подаци Међународног монетарног фонда показују да је удео јуана у глобалним резервама порастао на рекордних 2,79 одсто до краја 2021. године.
Међутим, напори да се прошире залихе јуана наишли су на критике због строге регулативе кинеске владе, ограничења у размени и оптужби за девалвацију валуте.
Усред низа санкција које су постављене Русији, бројне земље су се умориле од ризика повезаних са глобалном економијом заснованом на америчким доларима у ономе што се назива потенцијалном „дедоларизацијом“ чиме се утире пут да јуан расте у међународном значају.
Алокација долара је пала испод 59 одсто у четвртом кварталу 2021. године – пре него што су западне санкције Русији изазвале сумњу у поузданост приступа доларима. Почетком 2020. године долар је имао удео од 62 одсто, а 2015. године удео од 65 одсто. Поред тога, стопа овог пада је недавно порасла, преноси „Бизнис Инсајдер“.
„Удео резерви које се активно издвајају у средства деномирана у доларима опао је за око 5 одсто од 2018. године, а темпо се убрзао у последњих пар квартала, написали су аналитичари „Ј.П. Моргана“ предвођени Мајклом Хансоном у белешци објављеној у петак, пренео је „БиФ“.