У комаду рађеном по тексту Ђорђа Косића (награђен на конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2020. године) а у режији Југа Ђорђевића, главна улога поверена је глумици Вањи Ејдус.
Инспирацију за ову мрачну причу о злостављаној жени која је починила убиство, а у затвору се први пут осетила слободбом, писац каже да је нашао у књизи Милутина А. Поповића из 1898. године “Затворенице - албум женског одељења Пожаревачког казненог завода“.
Представа „Успаванка за Алексију Рајчић“
© Marijana Jankovic
“Њена судбина је да у судару са неслободом у сваком смислу долази до злочина као јединог излаза и до затвора као неког, парадоксално, простора слободе. То је судбина која се препознаје и у другим периодима, па и данас. Алексија је фигура која представља све жене које су у сличној позицији и данас и у историји”, рекао је Косић на конференцији за новинаре поводом премијере своје драме.
Једини избор - да ћути и трпи
Према речима драматурга Тијане Грумић, главна јунакиња ове причеу свом животу није имала много избора: као и друге жене којима је окружена, она само ћути и трпи.
„Животу који је и пре него што је почео осуђен на насиље, немогућност избора, а самим тим и немогућност еманципације или среће, алтернативу представља једино – смрт“, напомиње Грумић.
Она додаје да иако ова потресна прича жене која излаз из зачараног круга насиља и коначну слободу, парадоксално, проналази у затвору, може - по стилу и језику - навести на помисао да се одиграла у прошлости, ми оваквим судбинама сведочимо и данас. О томе говори број убистава и покушаја убистава жена у породично партнерском контексу.
Представа „Успаванка за Алексију Рајчић“
© Marijana Jankovic
Редитељ Југ Ђорђевић истакао је да су сви сегменти представе проистекли из самог комада.
„Читао сам и Поповићеву књигу, то је такав мрак, из странице у страницу нема никаквог светла а свака судбина тих затвореница личи једна на другу. Алексија је предводница судбине хиљаде жена које су своје животе завршиле у казнено-поправним заводима,само зато што су биле приморане да правду узму у своје руке, јер правде није било на видику. Алексије и у данашњем свету бивају приморане да на исти начин као и жене с краја 19. века стану у своју одбрану, јер систем заштите готово да не постоји. Ако га и има, вероватно је изгубљен у мору папирологије, правних поступака доказивања, вештачења, сучељавања и ретрауматизација“, рекао је редитељ и додао да, иако је тематика мрачна, представа изгледна супротно од тога.
Музику за драму „Успаванка за Алексију Рајчић“ компоновала је Невена Глушица, сценограф је Андреа Рондовић, а кореограф Дамјан Кецојевић.