ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Једна Београђанка је купила апарат за масажу, платила га 1.600 евра, али он не ради. Рекламације, а ни продавца, међутим, нема јер га је купила преко интернета. За њим трага и Тржишна инспекција.
На овакве појаве упозорава и Национална организација потрошача, која је објавила нову листу од 435 продаваца за које се сумња да продају робу на црно преко друштвених мрежа, пише РТС.
„Овај списак се прави на основу пријава потрошача који су оштећени. Као организација и ми смо се бавили истраживањем да видимо ко се оглашава, чије су гласне поруке примамљиве, а не поштују закон“, каже Никица Јовановић из Националне организација потрошача Србије.
Велики број Инстаграм профила са претходне листе је угашен. Пошто све више људи купује онлајн, међутим, повећава се и број нерегистрованих трговаца.
Овај списак Национална организација потрошача Србије доставља Тржишној инспекцији. Највише пријава, како су нам рекли, односи се на продају одеће, обуће, накита, техничке робе.
„Све што се некада продавало на пијацама и на улици, преселило се на интернет“, истиче Драган Гајић, руководилац групе за спречавање сиве економије.
Како се контролишу интернет продавци
Контрола интернет продаваца је компликована, дуго траје и тешко је доћи до њих, кажу у Тржишној инспекцији.
„У тим контрoлама, када дођемо до тих субјеката, налажемо им да се региструју да би могли да обављају трговинску делатност, забрањујемо даље да се оглашавају преко интернета и да раде док се не региструју и подносимо захтев судији за прекршаје“, објашњава Драган Гајић.
Инспектори раде у сарадњи са МУП-ом, односно Одељењем за високотехнолошки криминал. Тада се подносе и кривичне пријаве у зависности од количине и врсте робе.
Надлежни упозоравају да је то, ипак, ризична куповина уколико на профилу нема пословног имена, адресе и ПИБ-а трговца.
Новчане казне за овакав вид преваре су до два милиона динара.
Потрошачима је ипак најтеже јер остану и без новца и без робе, а са мало могућности - да то пријаве тржишној инспекцији или да туже продавце до којих је немогуће доћи.