ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Манифестација у Старчеву, надомак Панчева, отворена је 26. априла пригодном свечаношћу када су локална библиотека и оближњи трг добили симболичан назив „Меша Селимовић“, који ће носити у наредних годину дана, саопштили су организатори из Дома културе.
У оквиру „Старчевачких дана књиге“ гостовао је писац Владимир Кецмановић који је прве вечери говорио о свом раду и разним књижевним темама. Он је истакао да је Селимовићев роман „Дервиш и смрт“ један од најбољих на овим просторима и да је ненадмашан пре свега када је реч о композицији.
Писац и новинар Мухарем Баздуљ је друге вечери манифестације изнео низ података о Селимовићу, између осталог да потиче из осиромашене великашке породице, да је у исто време ишао у гимназију са Гојком Стојчевићем, будућим патријархом Павлом, или да је у младости играо фудбал за тузланску Слободу.
Према његовим речима, Селимовић није обећавао успех какав је касније доживео, па је чак био депримиран када му нису објављиване приче у Политици, а све се променило када је написао „Дервиш и смрт“, и потом „Тврђаву“.
Баздуљ је истакао да има одлично искуство са гостовањима у мањим местима и да то „улива наду да постоји глад за културом и у, условно речено, руралним срединама, па тиме и вероватноћа да ће се изван Београда појавити неко име као што је Енес Халиловић у Новом Пазару или Владан Матијевић у Чачку“.
Поменувши као занимљиве романе Дарка Јешића, Филипа Инђића и Војислава Савића, Баздуљ је рекао да се боји да „постоји мањак рецензијске заједнице, па неке књиге прођу без икакве медијске пажње“, преносе организатори „Старчевачких дана књиге“.
Како је наведено, Баздуљ се осврнуо и на ситуацију са руским уметницима на Западу оценивши да се „како мртви тако и живи руски писци из тих центара посматрају кроз призму Путинове политике“.
Према његовим речима, „таква ситуација догађала се тридесетих и четрдесетих година прошлог века, када су стигматизовани немачки уметници због Хитлера, премда свако поређење њега и Путина није умесно“.
„Слично је, рецимо, Алберто Моравија процењиван по Мусолинију. Све то је веома забрињавајуће, јер зашто би била пољуљана уметничка позиција неког само зато што се родио у Русији и пише на руском језику“, истакао је Баздуљ.
Он је рекао да је за време короне почео радити „на два-три, модерно речено пројеката и сви су одмакли до неке тачке“, као и да им види потенцијални завршетак, али не зна шта ће од тога најпре бити завршено.
У оквиру манифестације у Старчеву, између осталог, првог дана гостовањем „Песничког каравана“ представило се стиховима двадесетак песника из окружења, а 28. априла одржана је промоција стрипова издавачке куће „Весели четвртак“, као и афористичко-сатиричарски маратон Александра Чотрића и Сенке Павловић, преноси Танјуг.