Професор међународног права Милош Шолаја подсећа да Милановић често својим изјавама искаче из оквира хрватске спољне политике, па с тога и није превише зачуђен оваквом његовом изјавом, иако она изгледа као „руски рулет“.
(Не)очекиван потез Милановића
„Сам овај поступак није баш очекиван иако Хрватска као земља чланица НАТО има право на то јер се одлуке доносе консензусом, тако да са те стране то може да делује као претња, али не можемо заборавити да сам Милановић ипак не представља Хрватску,“ напомиње Шолаја.
Другим речима, додаје наш саговорник, он није сигуран да ће Милановић добити сагласност од хрватског парламента која је неопходна за овакве потезе.
„Зато је тешко поверовати да ће Хрватска играти на такве међународне односе посебно у сред ове кризе у Украјини. А са друге стране чини се да Милановић ову изјаву жели да искористи за минимум три ствари,“ верује наш саговорник.
Мимо спољне политике Хрватске
Прва ствар је, сматра Шолаја, да Милановић жели да покаже да води политику која се бави и интересима Хрвата у БиХ и заштитом њиховог положаја и свиме што се под тим подразумева.
„Друго је да покаже да је то једно веома важно питање и да међународна заједница треба о томе да поведе рачуна. На пример, и ове недеље су Бошњаци, односно СДА, бојкотовали седницу Дома народа БиХ, због чега није прошао предложени изборни закон по коме би био могућ избор реалног хрватског представника у институције, а не наметнутог кога бирају Бошњаци,“ напомиње Шолаја.
По његовом мишљењу, трећи разлог због кога се Милановић овако отворено обратио НАТО је вероватно покушај да покаже да Хрватска игра значајну улогу у региону.
Оштре речи хрватског председника
Милановић је, иначе, од почетка руско-украјинске кризе био против тога да хрватски војници у оквиру НАТО трупа учествују у тим борбама, због чега је био суптилно прозван од стране челника НАТО-а.
Апропо ове ситуације, осим што је фактички прозвао НАТО, коментаришући најаву уласка Финске и Шведске, рекао је да се о томе може разговарати, али да то сматра „врло опасном авантуром, напомињући да је Финска удаљена само 50 километара од Санкт Петербурга. Милановић је упитао и да ли је Хрватима Финска важнија од Хрватске и Хрвата у БиХ?“:
„Што се мене тиче, док се не реши питање изборног закона, док Бакир Изетбеговић не буде натеран да га промени, Сабор не сме ратификовати ничији приступ у НАТО“, поручио је Милановић.