КУЛТУРА

Први пут пред читаоцима: Мемоари српске принцезе Јелене удате у царску породицу Романов /фото/

Пред читаоцима у Србији ускоро ће се наћи мемоари Јелене Карађорђевић, српске принцезе која је удајом за кнеза Јована Константиновича Романова спојила српску и руску владарску породицу и продубила везе између два народа. Реч је о сећањима принцезе Јелене Српске која су приредили руски аутори, а штампана су на српском језику.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Књигу „Последњи сведок: догађаји из Јекатеринбурга и Алапајевска у сећањима принцезе Јелене Српске“, приредили су Галина Игоревна Шевцова, Николај Борисович Неујмин и Олга Николајевна Потјомкина, а издавач је Центар Руског географског друштва у Србији.
Реч је о драгоценом историјском извору који допуњује слику последњих дана Империје и трагичних догађаја који су уследили у току лета 1918. године у Јекатеринбургу и Алапајевску.
Принцеза Јелена је најстарије дете краља Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке, ћерке краља Николе I Петровића Његоша, сестра престолонаследника, регента, а затим краља Александра I Карађорђевића.
Први пут пред читаоцима: Мемоари српске кнегиње Јелене удате у царску породицу Романов
„Била је удата у двор Романових, она је један од последњих живи сведока велике трагедије царске породице, трагедије у Алапајевску. Јелена Карађорђевић је после тога из царске Русије преко Шведске доспела у Швајцарску и тамо провела остатак свог живота. Историјски материјал који се први пут појављује резултат је истраживачког рада наших колега из Руске Федерације, а Центар има жељу, али и мисију да тај материјал представи публици у Србији“, каже за Спутњик директор Центра Руског географског друштва у Србији Мирољуб Милинчић.
Јелена се за кнеза Јована Константиновича Романова (1886–1918), најстаријег сина великог кнеза Константина Константиновича, удала 1911. године, добила је титулу „Њено Краљевско Височанство кнегиња Јелена Петровна”.
Са Романовим је имала двоје деце, Всеволода и Јекатерину. Била је сведок две руске револуције 1917. године - Фебруарске и Октобарске. Одбила је да напусти Русију у фебруару 1918. када су Петроград напустиле стране дипломатске мисије.
Краљ Петар, принцеза Јелена и кнез Јован Константинович током свечаности у Београду посвећених веридби кћерке српског краља и члана Дома Романов, август 1911.
Радило се о храброј, пожртвованој личности која је добровољно пратила свог супруга кроз све недаће које су задесиле њега, његову породицу, константиновску грану династије Романов, у склопу свеопштег односа нових револуционарних снага према царском дому.
Мемоари Јелене Романов се у Србији први пут објављују у целини, будући да је фрагмент из њих публикован у једном београдском листу 1922. године.
Као невладина, непрофитна организација Центар Руског географског друштва у Србији није у прилици да књигу продаје, али је нашао други пут до читалаца.
„Организујемо за почетак низ промоција, а прва ће бити у Руском дому 19. маја. У сарадњи са Туристичком организацијом Тополе, књигу ћемо представити на Опленцу, а потом и у Панчеву. На свим нашим промоцијама књигу бесплатно делимо заинтересованим читаоцима. Већ имамо уобичајену праксу да све што публикујемо буде доступно и у библиотекама, од Народне библиотеке, Библиотеке „Светозар Марковић“, Библиотеке Града Београда, а биће доступна и у библиотеци Руског дома. Већина ових установа већ је добила књигу, иако је из штампе изашла пре непуних десет дана“, каже Милинчић-
Српско одељење магацина кнегиње Јелене Петровне у Мермерном дворцу (1914-1917). У средини је кнез Јован Константинович.
Мемоари Јелене Српске пружају читаоцима могућност да се упознају са погледима представника српске династије, али и Дома Романов, сведока две револуције, али и њеним личним искушењима и трагедијом која је задесила Романове, константиновску грану династије и самог цара Николаја II и његову породицу.
Књига истовремено даје слику и саме епохе и политичких процеса који су се одвијали тих година у Русији. Ради се о вредном историјском извору о важном раздобљу,не само у историји те земље, већ и Европе, али и за руско-српске односе.
Коментар