ЕКОНОМИЈА

Како српско воће „издржава“ ово топло-хладно време

Упркос великим температурним разликама чак и на дневном нивоу, према тренутном стању засада воћа у западној Србији, ове године треба очекивати добар род, попут прошлогодишњег. Изузетак су брескве и кајсије које је мраз у том делу Србији погодио док су цветале, каже за Спутњик директор Института за воћарство у Чачку, Дарко Јевремовић.
Sputnik
Смењивање хладног зимског и веома топлог пролећног времена у само неколико дана, али и велики дневни распони између најниже и највише температуре оставили су траг на појединим воћним врстама у западном делу Србије. У нижим пределима, какви су Гроцка, околина Београда и Војводина, где није било тако ниских температура у време цветања воћа, то, сматра наш саговорник, није био случај.

Где ће бити штете по род воћа

„Било је тих температурних колебања у току дана и све док температура није падала испод нула степени Целзијуса ту није било никаквих проблема. У претходних месец дана било је, међутим, бар у западној Србији, пет или шест јутара са температуром испод нула степени. Негде је долазило и до минус пет, минус шест, тако да је то начинило штете на појединим локалитетима. Највише су страдале кајсије и брескве где је у појединим воћњацима дошло и до тоталне штете, до потпуног измрзавања цветова“, каже Јевремовић за Спутњик.

Од осталих воћних врста било је штете код јабуке и крушке. Оне, међутим, имају нешто дужи период цветања, јер се цветови сукцесивно отварају, тако да су страдали они који су у том периоду били отворени. Где није дошло до формирања цвета, пупољци су, како објашњава, преживели и ту нема оштећења, па ту треба очекивати нешто мање штете.
Због температура које су се спуштале испод нуле дошло је до измрзавања цвета кајсије и брескве што ће узроковати тоталну штету у појединим воћњацима западне Србије
„Код осталих воћних врста, шљиве, трешње, вишње, дуње и јагодастог воћа није било штете јер су тада биле у фази да те ниске температуре нису негативно утицале на будући род. На локалитетима где није било позних пролећних мразева треба очекивати јако добар род и воће је јако добар род понело“, оцена је нашег саговорника.

Од чега стрепе воћари

Он истиче да снег који је у неколико наврата, мимо очекивања, забелео нешто више пределе, није нанео штету јер у тим подручјима вегетација касни у односу на ниже пределе.
Ту касније долази до цветања, тако да засад не треба очекивати никакве проблеме, ни штете у погледу приноса.
Јевремовић указује и на то шта је у наредном периоду ризик по воће и од чега би воћари могли да стрепе.
„Једино што може да нанесе проблем у овом моменту су позни мразеви, али према метеоролошким предвиђањима не очекује се да тога дође. Цветови и млади заметнути плодови су најосетљивији на ниске температуре, тако да би сад неки позни пролећни мраз нанео огромне штете. С обзиром на то да се они не очекују, једино што у наредном периоду може да представља проблем су елементарне непогоде и град. У последњој деценији је био јако чест у готово целој Србији“, напомиње директор Института за воћарство у Чачку.
Поредећи ову годину са прошлом Јевремовић подсећа да је, уколико изузмемо позне пролетње мразеве, лањска година била јако добра.

Као прошле године

Високу родност су, каже, имале готово све воћне врсте где није било проблема са тим мразевима и где није било елементарних непогода.
„Уколико упоредимо сада овај период и прошлу годину, оне су прилично сличне и према неким садашњим проценама и тренутном стању, ове године треба очекивати добар род“, закључио је наш саговорник.
Колико је то значајно указује податак да је прошле године од 4,4 милијарде долара извоза пољопривредних и прехрамбених производа из Србије посебно био значајан извоз воћа вредан више од 700 милиона долара.
Коментар