РУСИЈА

Прича о спорној граници Естоније и Русије бесмислена, Запад долива уље на ватру

Иако естонски парламент није усвојио иницијативу да повуче потпис са споразума о државној граници са Русијом, предложену од опозиционе Конзервативне народне странке, сличних провокација ће бити још јер САД и ЕУ доливају уље на ватру лоших односа Талина и Москве, сматрају руски експерти.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Прича естонских конзервативаца који тврде да је више од пет одсто територије Естоније под „окупацијом“ Русије, позивајући се на Тартуски споразум из 1920. године је бесмислена јер, како истиче руски сенатор Владимир Џабаров, тај документ нема правну снагу.
Руски политиколог и публициста Владимир Корнилов додаје да Естонци на ову идеју нису дошли самостално.
„НАТО хушка Естонију и показује да има територијалне претензије према Русији. Овај потез доказује да земље НАТО представљају извесну претњу руској држави“, тврди експерт.

Бесмислена прича

Како објашњава сенатор Џабаров, популарност странке која је потегла причу о присвајању руских територија у земљи расте, као и њене претензије према Русији.
„Ова странка је била део владајућих коалиција у Естонији. Она већ дуго времена у политичким документима поставља захтеве да се врати споразум из 1920-их, укључујући полагање права на део данашњих територија Русије у Лењинградској и Псковској области“, каже саговорник Спутњика.
Према његовим речима, Естонци покрећу ову причу само због споразума из 1920. године када су ове територије ушле у састав Естоније.
„Кроз неко време, односно, 1940. године Естонија је постала део СССР-а. Године 1945. сви споразуми су поништени, а територије су враћене Руској Совјетској Федеративној Социјалистичкој Републици“, објашњава стручњак.
Он напомиње да Естонија пре него што поново започне причу о присвајању руских територија, стави прст на чело и покуша да се присети историје.
„Они су заборавили да је руски цар Петар Велики купио ову земљу од шведског краља Карла XII. Он је активно ратовао са Шведском. Пошто је окупирао скоро целу територију Естоније, он је одлучио да је купи. За њу је дао веома велику количину новца“, наглашава он.

Губе здрав разум

Џабаров оцењује да Естонија уз утицај НАТО доноси непромишљене одлуке које се неће завршити ничим добрим.
„Естонци су наши суседи који би требало да одржавају неки нормалан однос са руском државом. Од нас су добијали и нафту и гас, а сада се воде русофобном политиком“, наглашава стручњак.
Према његовим речима, због такве њихове политике, однос Русије и Естоније је дотакао дно.
„Велики утицај на Естонију имају САД и ЕУ који је сматрају својим савезником. Они губе здрав разум и доливају уље на ватру између ове две земље чији су односи тренутно изузетно лоши“, сматра саговорник.

Провокацијама погоршавају односе с Русијом

Џабаров истиче да Естонија нема права на ове територије.
„Они се сећају само једног споразума. Треба да схвате да постоји статус кво који је настао током протеклих деценија. Надам се да ће странка схватити да све што покушава је узалуд. Од Русије ништа неће добити“, истиче он. Џабаров наглашава да Естонија овим само провоцира Русију и доводи до даљег погоршања односа. Према његовим речима, најважније је што се већина парламентараца успротивила овој одлуци и није изгубила здрав разум.
Подсетимо, Опозициона Конзервативна народна странка Естоније предложила је да Талин повуче потпис са споразума о државној граници са Русијом из 2014. године, што би омогућило повратак на решавање тог питања у оквиру Тартуског мировног споразума из 1920.године. Према споразуму из 1920. године, Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република предала је Естонији део данашњих територија Русије у Лењинградској и Псковској области. Естонија је 1940. године ушла у састав Совјетског Савеза, а Москва сматра да овај документ нема правну снагу.
Естонија и Русија тренутно немају правно регулисане границе. Након преговора који су трајали више од 10 година, у Москви је 2005. године потписан споразум о граници. Међутим, приликом ратификације Талин је самоиницијативно убацио у постојећи закон преамбулу у којој се позива на Тартуски споразум. Москва је то схватила као могућност да Естонија у будућности испољи територијалне претензије и повукла потпис са споразума. Министри спољних послова две земље су 2014. године потписали нови споразум, али он још увек није ратификован.
Коментар