У току су археолошка истраживања средњовековног града Козника, 10 км од Бруса. Циљ овогодишњих истраживања јесте дефинисање спољних бедема, а пре тога су обављена снимања утврђења.
Занимљиво откриће јесу делови кожних ципела које су откривене у бунару. Такође, археолози су нашли и на целе керамичке посуде, металну кофу и неколико дрвених предмета који чекају конзервацију. Предмети од органских материјала сачували су се јер су били у бунару у муљу где није било кисеоника.
Саговорници су за портал Новости истакли да су археолошка ископавања тек започела, и да је током овогодишњег рада на терену било предвиђено коначно дефинисање спољних бедема.
„Пронашли смо источни бедем, који смо очекивали, са пратећим утврђењима и одбрамбеним објектима: још једном кулом која је повезивала источни и јужни бедем”, рекао је за Новости руководилац археолошких истраживања Козника др Дејан Булић, археолог Историјског института у Београду.
„Радовима су претходила истраживања пет бунара у оквиру цитаделе. У том петом, недирнутом, имали смо занимљиве налазе и куриозитет: проналазак бар два пара ципела, њихових кожних делова. То је редак и необичан налаз, јер у нормалним околностима, временом пропада. У овом бунару је био нанос муља, није било кисеоника, па су се у таквим околностима органски материјали, попут ових кожних ципела, сачували”.
Историјат средњовековног града Козник
Иако је Козник подигнут на месту античких грађевина, “живео” је за време владавине Стефана Немање и шесте деценије 12. века, а процват је доживео у 14. веку. Када је реч о управо откривеним налазима, за сада се претпоставља да су бар 300 година млађи, из 17. века.
„Знамо поуздано да је Козник био на територији средњовековне жупе Расине, која је обухватала територију на југу до северних обронака Копаоника, на северу до долине Западне Мораве, на истоку до Рибарске реке и Расине, а на западу до обронака Жељина и Гоча“, објашњава историчар Дејан Радисављевић.
„Процват доживљава у другој половини 14. века, оснивањем Крушевца као престонице Моравске Србије, са врло значајним сакралним споменицима, међу којима је оближњи манастир Милентија код Бруса. Највероватније, био је летња резиденција владарске куће кнеза Лазара Хребељановића и његових наследника”.
Средњовековни град подигнут на 922 метра надморске висине, лоциран око осам километара од Бруса, односно 11 од Копаоника, помиње се као „племенити Козник” 1381. године у повељи кнеза Лазара, а верује се да га је користио Радич Поступович, господар жупе Расина у време деспота Стефана Лазаревића, у епици познат под именом Облачић Раде. Козник је и под османлијском влашћу био стратешки значајно утврђење које је средином 15. века враћено деспоту Ђурђу Бранковићу.
Високо уздигнута грађевина један је од пет најочуванијих средњовековних градова у Србији, с јаким бедемом и осам кула. У доњем граду одвијали су се трговина и занатство, док су у горњем делу града биле куле за становање, двор са донжон кулом. Током претходних археолошких истраживања, реконструисани су и бројни драгоцени елементи града, попут цркве. Легенда каже да су камен уграђен у Козник носиле козе, па је отуда и добио име.
Неопходна је конзервација тврђаве
На Кознику је рађена конзервација осамдесетих година прошлог века, али је због видљивих обрушавања зидина неопходна нова.
„Вероватно је да ће доћи до озбиљнијих рушења, ако не предузмемо неке озбиљније конзерваторске радове, а велики проблем може да буде и отварање каменолома”, каже др Дејан Булић.
„Последњих година смо видели, ЕУ је обновила Голубац, а Турска утврђење Рам, па било би добро да ми сами нешто урадимо за своју културну баштину, да обновимо један град, баш Козник, који је сигурно међу пет најбоље очуваних средњовековних градова у Србији”.