ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Од почетка ове године, становништво у Европској унији и Европи уопште, жестоко осећа поскупљење енергената. На спот тржишту цене струје и природног гаса биле су три до пет пута веће него пре годину дана, а било је тренутака када су биле и 10 пута скупље.
Како се дошло до тога да од половине прошле године цена електричне енергије пробија плафоне, судбински утичући на пословање привреде, поскупљење производње, на функционисање домаћинстава.
Струјни удар европских политичара
Цена струје директно зависи од цене гаса и то је оно што је, инжењерски гледано, факат, каже за Спутњик Здравковић.
„Пошто је Европа направила такав избор какав је направила, да због зелене агенде погаси термоелектране, да Немачка буде прва велика индустријска сила која је погасила нуклеарне електране, цене угљоводоника су наравно то пратиле и скочиле. Када нечега нема на тржишту, систем спојених судова функционише по принципу понуде и тражње“, објашњава наш саговорник.
Наравно да није исто када имате улазну цену гаса за производњу струје од 250, 400 и 1000 долара.
Проблематични гас
Експерт у сектору енергетике и ресурса у „Дилоиту Србија“, некадашњи директор „ЕПС Снабдевања“, Жељко Марковић то објашњава још прецизније.
Цена се успоставља на тржишту, наравно у складу са понудом и потражњом, али цену одређује маргинални трошак оне електране која је најскупља на том тржишту, а задовољава тражњу. Шта то значи он објашњава на примеру. Ако из обновљивих извора енергије задовољавате 80 одсто потреба, али не и 100 одсто, и нек је цена те енергије 30-40 евра по мегават-сату, она електрана која задовољава до краја оних недостајућих 20 одсто, ако је њена цена 200 евра, онда ће и цена на тржишту бити 200 евра за мегават-сат.
„Све анализе које су рађене показале су да је скок цена лежао у чињеници да је око 20 процената електричне енергије да би се задовољила тражња на европском тржишту морало да се произведе из гасних електрана. Скок цена гаса пратила је и цена струје и то је практично било пресликавање – један на један. Имајући у виду да за производњу једног мегават-сата струје треба два мегават-часа енергије у гасу и да у Европи имате плаћање таксе за емисију угљендиоксида, када се узму те цене гаса и када се то пропусти кроз ту оквирну формулу за маргиналне трошкове, онда смо долазили до ових цена струје“, објашњава Марковић за Спутњик.
Добар део „проблема“ је дакле у цени гаса. Али само део.
Вратило им се
„Европску енергетску политику бојим се да не воде инжењери, енергетичари, него политичари. Политичари су створили тај наратив да Европа може без руских енергената. Створили су наратив пре тога да Европа може без фосилних горива и то се сада враћа. А пошто смо и ми део Европе и јединственог енергетског тржишта пре свега електричне енергије и нама ће се десити оно што је неизбежно“, напомиње Здравковић. Он подсећа да је из министарства енергетике управо стигла најава да ће струја и код нас поскупети.
Понуда и тражња су фактори који утиче на цену сваке берзанске робе па и електричне енергије, каже он, али и додаје:
„То би требало тако да буде. Плус у овом случају имате и одлуке европских политичара. Значи бриселска администрација директно утиче на све ценовнике нашег континента“.
Кризирали због зелене енергије
Енергетска криза у Европи се поклапа са намерама Брисела да у дело спроведе климатску агенду, форсирањем зелене енерегије. Тако су карбонске таксе у протекле две године поскупеле са 20 евра по тони, колико је било пре ковида, на око 90 евра, директно повећавајући производну цену струје која се добија из термоцентрала на фосилна горива. Процењено је да та цена таксе од 90 евра по тони подиже цену струје из термоцентрала на лигнит за отприлике 90 евра по мегават-сату. Сматра се да је такса заслужна бар за 30 одсто скока цене струје.
Здравковић не сумња да би ембарго на руски гас и нафту директно утицао на додатно поскупљење струје, а Марковић указује на то да не треба занемарити ни психолошки моменат.
„У свакој кризној ситуацији, невезано који је енергент у питању, увек имате и тај психолошки моменат и шпекулацију на тржишту. Када се осети криза сви крену да праве залихе, што се одрази на понуду и тражњу и онда на цену“, напомиње наш саговорник.
Неминовно и у Србији
Струја ће и у Србији морати да поскупи, али тако да преживе и Електропривреда Србије и грађани и привреда
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
По оцени стручњака Дилота, подизање цене електричне енергије код нас је неминовност јер на дужи рок Електропривреда Србије не може да продаје енергију по садашњим ценама, просто, имаће све веће губитке.
ЕПС мора да подеси цену свог производа на онај ниво који ће обезбедити да може нормално да функционише, да производи струју. Треба да се види која је то цена, који је то минимални корак за који мора да буде подигнута цена електричне енергије и да то обезбеди одрживост пословања, а да не буде превелики удар на тржиште. Да ли ће се то обезбедити из више корака или одједном, то је, по оцени Марковића, више политичко питање.
И по оцени Здравковића, раст цене струје у Србији је неизбежан. Цена електричне енергије за домаћинства сада је социјална категорија колико год она из перспективе обичног грађанина била висока.
Сматра и да ће цена за привреду која је 75 евра по мегават-сату и загарантована је до 1. јуна, после тог датума морати да порасте. Он подсећа да је тренутна цена у окружењу преко 220 евра по мегават- часу и да је наша цена неодржива. Држава мора да направи неки компромис – да ЕПС преживи, али и да преживе грађани и привреда, каже Здравковић за Спутњик.