Србија се не предаје: Снажан одговор на координирану акцију Запада и Приштине

Овако председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Милован Дрецун коментарише вест да су дипломатске ноте четири државе које су повукле признање Косова, предате на руке председнику Републике.

О којим државама је реч још није познато, а информацију је након седнице Савета за националну безбедност, хитно сазване поводом апликације Приштине за пријем у Савет Европе, саопштио министар спољних послова Никола Селаковић.

Он је додао да су држава и њено руководство изложени страховитим притисцима да прихвате добровољно нарушавање територијалног интегритета земље, те да најмање две велике државе раде на логистичкој подршци Приштини за добијање нових признања али и у заустављању кампање за њихово повлачење.

Дрецун каже да је пријем такозване државе у Савет Европе дуго припремана акција Запада који је сигуран да ће Косово имати потребну већину, али да је Србија послала одличну поруку.

„Потез је заправо порука да треба одустати од једностраних акција које примењују и Приштина и њени западни ментори, одустати од изузетно грубог кршења и непоштовања постигнутих споразума и да се треба вратити за сто да би се у дијалогу дошло до напретка. Поручили смо да ћемо, ако се наставе једнострани потези Приштине и њених западних ментора, употребити сва дипломатско-политичка средства која су на располагању да се томе супротставимо“, каже Дрецун.

Он додаје да су још четири повлачења признања јако битна за оно што ће уследити, а то ће сигурно бити покушај Приштине да аплицира и за чланство у Интерполу и УНЕСКО.

Упозорење да најмање две моћне државе веома активно раде на лобирању, односно придобијању и притиску да Косово добије нова признања, нашег саговорника не узбуђује, јер како каже, то је нешто са чим се суочавамо континуирано.

„Томе се успешно супротстављамо, тако што смо успели да издејствујемо повлачење признања од 18 држава, али је јако битан географски распоред, где се налазе те нове четири, јер видимо да Запад сада покушава да Приштини некако подигне међународни недостајући капацитет за лажну државу само тамо где је сигуран да има већину. Дакле, тамо где су претежно чланице Европске уније и НАТО-а које су признале лажну државу Косово и зато се сада говори о Савету Европе, а ћути се о у УНЕСКО-у и Интерполу“.

Наш саговорник подсећа да се све чешће говори и о евентуалној апликацији за чланство у Партнерству за мир, опет тамо где су већина земље које су признале Косово. Све види као дугорочну игру Запада која снажи притисак на Србију који има две функције.

„Очигледно је да се сада налазимо у једном новом таласу кампање притиска на Србију чији су кључни циљеви, с једне стране да се некако из фазе дијалога посвећеног решавању питања попут имовине, несталих, енергетике, регистарских таблица, све преусмери на фазу такозваног узајамног признања да би се отворио пут лажној држави за чланство у Уједињеним нацијама. Са друге, да то буде довољно снажан притисак да се одлучимо да следимо Запад, односно Европску унију у њиховој спољној политици, првенствено према Руској Федерацији, имајући у виду њихов однос према украјинском сукобу“, каже Дрецун.

Он додаје да Србија није усамљена када је у питању притисак везан за дешавања у Украјини, Запад притиска и друге:

„У тренутку када је толико јак притисак Запада на све земље да се определе да ли су са њима, а против Русије или обрнуто, неке ће можда доћи у ситуацију да кажу, боље је да негде попустимо, ето, да рецимо гласамо за нешто што траже за лажну државу Косово, само да се Западу не замерамо због неувођења санкција Руској Федерацији. Дакле, Запад тренутно има много повољнију ситуацију да притисак на одређене земље донесе резултат“.

Историчар и политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је небитно које две велике државе врше притисак на Србију, јер је он константа. Те две државе само су преузеле штафету западног притиска, а он се, каже, не односи само на Косово и Метохију.

„Те две државе су авангарда западног притиска, иначе је много велики број држава које на нас врше притисак с циљем да се одрекнемо Косова, односно да прихватимо централизацију БиХ и да на тај начин пристанемо на обесмишљавање Републике Српске. Србија ни по коју цену на то не сме да пристане, јер је Косово део наше територије, а Република Српска наш витални национални интерес“, каже Анђелковић.

Он додаје да је математика Запада једноставна, сви који нам причају да треба да се окренемо против Русије, заправо желе да нас одсеку од ње и руске подршке, како би нас лакше сломили и по питању Косова и Републике Српске.

„Добро је што је државни врх констатовао да је појачан притисак и то треба јасно рећи грађанима, али на тако нешто морамо одговорити што снажнијим деловањем у заштити националних интереса, сарадњом са Русијом, са Кином и свим другим државама које су на линији заштите наших интереса. Повлачење признања Косова још четири државе је најбоља могућа вест у овом тренутку. Треба да нас подстакне да још енергичније радимо у циљу нових повлачења признања лажне косовске државе “, закључује Анђелковић.