ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
То се, додаје саговорник Спутњика, такође односи на противоклопно наоружање које западне земље шаљу Кијеву, али је оно, према његовим речима, мање опасно од ПВО система којима могу бити угрожени летови и аеродроми у појединим земљама.
Западно оружје отвара нова жаришта
„Када је реч о осталом, тешком оружју, верујем да се у доброј мери контролише његов пут од уласка у Украјину и да се прати да ли ће оно доћи до крајњих корисника, односно до положаја украјинских снага. Уз то, те конвоје тешког наоружања које се транспортује железницом прате и руске оружане снаге које по њима, како видимо у медијима, и дејствују. Али, проблем транспорта је далеко већи код оних пошиљки које се транспортују авионима и то чак цивилним ваздухопловима, а после цивилним шлеперима дуж аутопутева, јер такве транспорте не може нико довољно да контролише“, објашњава Ковач.
Тај део транспорта који се реализује цивилним авионима и шлеперима може, примећује он, бити злоупотребљен од стране оних који имају намеру да корупцијом и криминалом зараде огромне количине новца.
„На жалост, таквих људи је пуно у сваком рату јер новац може бити мотив за корупцију, криминал и одлив првенствено пешадијског наоружања и преносних ПВО система, као и преносних противоклопних система“, указује Ковач.
Европа несвесна реалне опасности
На питање, како у Америци и Европи не постоји свест о томе да оружје које шаљу Украјини у енормним количинама може завршити у рукама разних екстремиста и вратити се као бумеранг онима који су га послали, Ковач каже да свести очигледно нема, јер да је има, оружје се не би ни упућивало на простор оружаног сукоба који се тиме додатно распламсава.
Он је уверен и да могућност да део оружја које земље Запада шаљу Украјини ненаменски дође у посед организација или група које могу угрозити њихову безбедност, те државе првенствено виде као део пропаганде Руске Федерације у смислу смањивања војне помоћи Украјини, а не као реалну опасност.
„Дакле, недостатак те основне свести о проширивању сукоба и продужавању његовог трајања елиминише и овај део свести о томе да део тог наоружања може доћи у руке терориста, разноразних побуњеничких група и покрета. На жалост, видимо да су и власти већине европских држава толико острашћене, без обзира на то да ли та острашћеност долази под притиском или из личног уверења, да не воде рачуна о тим, за њих очигледно секундарним ефектима њиховог ангажмана у “помоћи” Украјини“, категоричан је Ковач.
Хуманитарна помоћ у другом плану
Акценат је очигледно на оружју па се тек спорадично, примећује наш саговорник, уз финансијску помоћ, помене и хумантирана помоћ Украјини или помоћ раду њених државних органа. Он оцењује да је највећи део тих финансија и помоћи које Запад даје Кијеву, укључујући и најновији програм Америке од око 33 милијарде долара, на жалост усмерен ка војној помоћи.
„Дакле, не даје им се новац за који би они куповали оружје, него се даје оружје у одређеном финансијском износу, као војна помоћ. То што Владимир Зеленски као председник и његово окружење уопште не изражавају потребу за прекидом сукоба и враћањем у неку форму преговора, говори о томе да их лично не погађају патње украјинског становништва. Такође, додатни проблем је у томе што Зеленски и не доноси одлуке самостално. Напротив, он је под притиском и сугестијама Америке и Велике Британије спреман да води рат докле год се не истопе војне способности Украјинаца“, каже наш саговорник.
Америка са своје стране води рачуна о томе да колико год је могуће надокнађује технику која се разори на бојиштима широм истока и југоистока Украјине и то ће, закључује Митар Ковач, чинити и у наредном периоду:
„У том смислу је и иницирано изгласавање овог закона који би дао широк оквир америчким властима да у још већој количини дају војну помоћ Украјини, чиме ће се пролонгирати трајање овог сукоба.“
Представнички дом америчког Конгреса одобрио је нови пакет помоћи за Украјину од скоро 40 милијарди долара, након што је председник Америке Џозеф Бајден прошле недеље затражио издвајање додатне помоћи за Кијев. Он је навео да су средства које је Конгрес већ издвојио практично исцрпљена, и позвао конгресмене да без одлагања одобре његов захтев за издвајање још 33 милијарде долара.
Како су навели амерички медији, у Конгресу је потом постигнут договор да се та тај износ подигне на 39,8 милијарди долара.