ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Мачке су дубоко повезане са људима, утврдили су научници последњих година, оне могу и желе да комуницирају с нама, па чак и прате наше покрете када нисмо у близини.
У новој студији, објављеној у научном часопису „Сајантифик рипортс“, научници су открили да осим што знају властита имена, мачке такође препознају имена других мачака које су им познате, а можда знају и имена људи, преноси „Сајенс алерт“.
Мисао да би мачка могла да зна име власника и чланова породице може да звучи чудно, али на примеру паса показано је да љубимци могу да памте имена великог броја различитих ствари.
Запањујуће откриће - мачке знају имена других мачака
Сахо Такаги са Универзитета Азабу у Јапану, каже да је њихово откриће запањујуће и да мачке стално слушају разговоре људи, преноси јапански лист „Асахи шимбун“.
У експериментима, Такаги и његове колеге проучавали су мачке које су живеле заједно са више мачака, било да су у питању домаће мачке или оне које су живеле у „мачјим кафићима“ у Јапану, где посетиоци могу да комуницирају с тим љубимцима.
У тестовима, истраживачи су представили мачки слику познате мачке из истог домаћинства или кафеа на монитору рачунара. Док је слика била приказана, снимак гласа власника би наглас изговорио име мачке која је на екрану (што су научници назвали „конгруентно стање“) или би изговорио друго име („неконгруентно стање“).
Мачке расе бурма на изложби "Кошарики шоу" у Москви
© Sputnik / Наталья Селиверстова
Тим научника је открио да су мачке из домаћинстава дуже гледале у екран током неконгруентног стања, можда зато што су биле збуњене или заинтригиране неусклађеношћу слике и имена мачке.
Међутим, мачке из мачјих кафића нису показале исто кашњење за рачунаром током експеримента, можда зато што су живеле заједно са бројним другим мачкама, а не само са неколико, или су можда биле мање упознате с одабраним моделом и именом мачке.
Само су кућне мачке очекивале специфично мачје лице након што су чуле име мачке, што сугерише да поистовећују име с одређеном поједином мачком. Када су чуле име мачке, оне су очекивале одговарајуће лице, пишу научници у студији.
Тим научника сматра да мачке вероватно науче ове врсте односа између имена и лица посматрајући интеракције трећих страна код куће, а могуће је да мачке које живе у мачјим кафићима и које су окружене потенцијално десетинама мачака и низом људи који улазе у кафић, немају исту могућност за учење имена других мачака.
Уче и имена власника
У другом експерименту, истраживачи су спровели сличан тест, али су користили људе као подстицај уместо модела мачке. Мачкама је приказана слика особе с којом су живеле (у вишечланом домаћинству), а истовремено се изговорило име те особе или пак неко друго име.
Чинило се да су и овога пута мачке мало дуже гледале на екран рачунара када је дошло до неусклађености између слике и имена, али тај је учинак био већи у домаћинствима у којима је живело више људи и у домаћинствима у којима је мачка живела дуже са породицом.
„Наше тумачење је да мачке које живе с више људи имају више могућности да чују како се користе имена, него што то имају мачке које живе с мање људи, а да дужи живот с породицом повећава то искуство. Другим речима, учесталост и број изложености подражајима могу да учине вероватнијим повезаност имена и лица“, објашњавају истраживачи.
Међутим, иако истраживачи тврде да њихова студија представља прве доказе да домаће мачке повезују људски говор и своје друштвене референце кроз свакодневна искуства, ипак реч је о још увек прилично малој студији (која укључује само десетине мачака), тако да њени резултати не гарантују њихово понављање у будућим истраживањима, наводе научници. Они додају да још увек није објашњено како мачке развијају повезаност имена и лица у свом животном окружењу.
Научници наводе да је до дела одговора тешко доћи због потешкоћа у проучавању мачака и наводе примере, као што је онај када је једна од мачака које су учествовале у тесту, после првог покушаја, побегла из собе.