ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Соларни орбитер Европске свемирске агенције (ЕСА) ушао је у „блиски сусрет“, познат као перихел, 26. марта, дошавши на удаљеност од око 48 милиона километара (30 милиона миља) унутар орбите Меркура.
У тој близини температуре су достизале око 500 степени Целзијуса (930 степени Фаренхајта), а очекује се да ће будући перихели бити још ближи и топлији, преноси Сајенс алерт.
Свемирска летелица је видела Сунце какво никада раније нисмо видели – укључујући фасцинантну, мистериозну особину названу „јеж“, као и детаље обично скривених соларних полова.
Ова нова запажања, узета са десет научних инструмената Соларног орбитера који по први пут раде заједно, требало би да обезбеде мноштво података за откривање понашања Сунца, укључујући његова дивља магнетна поља и понекад хаотично време које избацује у међупланетарни простор.
Већ смо видели спектакуларну слику високе резолуције из свемирске летелице док се приближавала. Сада је ЕСА објавила видео снимак сусрета соларне сонде на нашу величанствену звезду.
Соларни орбитер је постављен како би направиоогромну разлику у соларној науци, не само зато што нам може показати делове Сунца које обично не можемо да видимо. На пример, због Земљине тачке у орбити, полове Сунца је изузетно тешко проучавати; само свемирска летелица која кружи изнад и испод Сунца може да види те регионе.
Сматра се да су поларни региони изузетно важни региони за соларна магнетна поља која играју тако велику улогу у соларној активности. Међутим, пошто су полови тако тешко видљиви, не знамо шта се дешава са магнетним пољима тамо. Са својим скупом инструмената, Соларни орбитер нуди увид без преседана у ове загонетне регионе.
Његов поглед на јужни пол Сунца 30. марта открио је регион који кипти петљастим линијама магнетног поља које се удаљавају од Сунца.
Соларни „јеж“ је још једна фасцинација. И она је снимљена 30. марта, а соларни физичари тек треба да открију шта је тачно и како је настала. Састоји се од релативно малог региона пречника око 25.000 километара, снимљеног у екстремном ултраљубичастом зрачењу да би се открила активност у њему. И то каква активност: врући и мање врући шиљци соларног гаса вире у свим правцима у соларној атмосфери, попут соларног кревета.
„Слике заиста одузимају дах“, каже соларни физичар Давид Бергхманс из Краљевске опсерваторије Белгије.
„Чак и да Соларни орбитер сутра престане да узима податке, годинама бих био заузет покушавајући да схватим све ове ствари.“
Главни циљ Соларног орбитера је да помогне научницима да схвате ефекат Сунца на целу хелиосферу, или сферу сунчевог утицаја коју дефинише соларни ветар, чија се граница простире иза орбите Плутона. Тај соларни ветар избацује честице и магнетна поља у међупланетарни простор.
Што се Соларни орбитер више приближава Сунцу, то ће боље моћи да узоркује како дува соларни ветар. Како се приближавао перихелу, 21. марта је детектовао одлив енергетских честица. Најпре су стизале енергичније честице, а затим оне са мање енергије. Ово сугерише да честице нису настале близу положаја Соларног орбитера, већ близу површине Сунца.
Други инструменти су забележили соларне догађаје који су могли да произведу честице избацујућиих у свемир, укључујући соларну бакљу и избацивање короналне масе, што није слично ЦМЕ-у који је посматрао свемирски брод 10. марта, што семоже видети у овом видеу.