Незамислива и немогућа акција: Може ли Запад ишчупати дубоке корене руског монаштва на Светој Гори
Незамисливо је да се руски монаси протерају са Свете Горе. Руско монаштво на Светој Гори има историју која сеже до 1016. године о чему постоје документи сачувани у светогорским архивима, каже за Спутњик Владета Јанковић , поводом вести да би Цариградска патријаршије, уз асистенцију грчке полиције, могла да протера руске монахе са Свете Горе.
SputnikСекретар за међуверске односе у Одељењу за спољне црквене односе Московске патријаршије Дмитриј Сафонов упозорио је светску јавност да би се руски монаси Свете Горе могли суочити са истом претњом са којом су својевремено били суочени монаси манастира Есфигмен када су под пратњом полиције напуштали Свету Гору.
„Корени руског монаштва су сувише дубоки да би се тек тако могли ишчупати. То једноставно није могуће“, оцењује Владета Јанковић, универзитетски професор и аутор књиге „Увођење у Хиландар“.
„Руско монаштво на Светој Гори има историју дугу преко хиљаду година и током ње, своје успоне и падове. Рецимо, у 18. веку на Светој Гори остало је врло мало Руса али су ту и даље имали свој манастир и своје скитове. Нешто касније, у другој половини 19. и почетком 20. века, дошло је до огромног процвата руског монаштва тако да је у једном тренутку на Светој Гори било више руских монаха него свих осталих заједно“
Руски објекти сијају старим сјајем
Они су тада, каже наш саговорник, располагали огромним финансијским средствима што се и данас види по сјајним грађевинама које су подигли јер осим великог манастира Пантелејмона који се налази на мору, Руси имају и такозвани Русик и друге велике скитове, попут скита Светог Илије, раскошне грађевине, или скита Светог Андреја који се налази у самој Кареји.
„Руско присуство на Светој Гори је без сваке сумње аутентично и врло дубоко укорењено. После руске револуције дошло је до поновног, дубоког и великог пада - финансијска средства су пресушила, а комунистичке власти нису дозвољавале ходочасницима и потенцијалним монасима да долазе. Међутим, са политичким променама у Русији дошло је и до промене става према Светој Гори тако да је данас прилив средстава практично неограничен. У једном тренутку опустели и обрушени руски објекти на Светој Гори данас сијају старим сјајем“.
Одлука је политичка
Најновија дешавања на Светој Гори везана за планове Цариграда да исели руско монаштво, по Јанковићу су у чврстој вези са политиком. Ова настојања нису новијег датума с обзиром да грчке власти не допуштају прилив руских искушеника и монаха којих је данас преко 150 али у своје време њихов број је прелазио 4000. Такође, ситуацију додатно компликује чињеница да међу монасима у руским заједницама има доста и Украјинаца.
„Све је почело оног тренутка када је васељенски патријарх доделио томос Украјинској православној цркви пре неколико година, да би се данас када је дошло до оружаног сукоба у Украјини ови односи заоштрили и попримили облике који се могу назвати опасним. Присуствујемо потресима који су заиста катаклизмични на светском нивоу и то не може да се не одрази на цркву. Трагично је што православна црква трпи те последице“.
У служби Ватикана и САД
Цариградски патријарх, указује Јанковић, нема вернике. Његова надлежност је, каже, више теоријска него практична, а ауторитет у православном свету озбиљно пољуљан.
„Сукоб између Москве и Цариграда који ужива подршку Рима и САД је озбиљан и има политичку димензију али одатле до предвиђања неке нове шизме у оквирима православног света доста је далек пут. То би била велика трагедија која би се подједнако одразила на сваку цркву у православном свету“.
Анимозитет стар вековима
На најновија превирања у православној екумени, Јанковић, каже, покушава да гледа у дијахроној историјској перспективи.
„Анимозитет између Грка и Руса је старог порекла. Требало би знати шта се дешавало у 14. веку када је васељенски патријарх хтео да направи и Унију са Римом што је довело до потреса и већег од овога, будући да су летеле главе и спаљивани живи калуђери у бугарском манастиру. То се дешавало, али на крају увек победи тај заједнички православни дух и вера у Христа“
Прогон монаха Заграничне цркве
Протеривање монаха са Свете Горе није инцидент судећи по томе да је пре тридесетак година, грчка влада избацила из руског скита Светог Илије монахе, припаднике Заграничне руске цркве, које није имао ко да штити. Они су, подсећа Јанковић, били присилно исељени и тај је објекат припао Грцима.
„Таквих ствари је било, али треба направити разлику између изолованог случаја где је било у питању седам монаха непризнате Заграничне цркве и овог данас где се покушава иселити 150 или 200 монаха Руске цркве која ужива подршку једног доброг дела православног света“.
Застава на пола копља
Иако је цела Света Гора под јурисдикцијом патријарха у Фанару, поједини манастири, међу њима и поменути Есфигмен, не признају васељенског патријарха, не помињу га у службама и сумњиче за бликост са Ватиканом и САД.
„Манастир Есфигмен посебан је случај јер су тамо радикални монаси који не признају васељенског патријарха. Од тренутка када је дошло до скидања анатеме између тадашњег патријарха Атинагоре и папе Павла 6, овај манастир је у расколу са Цариградом. Застава је спуштена на пола копља, а на прочељу манастира великим словима је исписано: Православље или смрт. У једном тренутку је чак полиција покушавала да исели монахе који су претили да ће подићи манастир у ваздух. Било је збиља врло драматичних ситуација“.
Хиландарски калуђери уз руске монахе
О томе каке се Хиландар односи према статусу руских монаха, Јанковић каже да су хиландарски калуђери лојални Цариграду али да је убеђен да они ништа неће предузимати када су у питању руски интереси.
Уколико би дошло до неке кризне ситуације уверен сам да би се хиландарски калуђери свим срцем и телима ставили на страну Руса и у славу православног јединства".
Пантелејмон, тридесет година касније
Присећајући се својих контаката са руском монашком заједницом на Светој Гори, Јанковић издваја слику прве посете манастиру Светог Пантелејмона у којем је затекао свега десетак монаха зашлих у године.
„Било је дирљиво како су нас молили за опроштај што немају чиме да нас послуже. Само тридесет година касније, када сам једном приликом опет дошао у Пантелејмон, то је требало видети, окречена пространства, велика зграде, кубета која поново позлатом блистају, звона која се чују стотинама километара, врли монаси, пуна трпезарија која може да прими хиљаду људи. Била је то невероватна промена. То јачање словенског елемента јесте нешто што може да засмета аутохтоним Грцима“.
Света Гора јесте, закључује Јанковић, административно Грчка, када је реч о верској јурисдикцији под васељенском је патријаршијом, и као таква остаје међународна заједница, но православље не може бити ни грчко ни руско ни византијско већ је то вера која окупља све људе света.
