ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Светском премијером филма Мишела Азанависијуса, 17. маја у Театру Лимијер на Кроазети свечано је отворен 75. Кански фестивал.
Азанависијусов филм сада се приказује под насловом „Последњи рез“.
Његов оригинални наслов био је „Z“ као зомби, јер реч је овде о духовитој пародији популарних зомби филмова, а никако не као ознака коју руска војска користи у Украјини или, боже сачувај, као почетно слово презимена украјинског председника.
Кански челници и сам редитељ усвојили су протестно писмо Филмског института Украјине везано за тај „незгодни“ филмски наслов, али није до краја прихваћен онај део украјинског протеста који је позивао на тотални бојкот руских филмских аутора.
Све одавно издате прес акредитације укинуте су свим руским филмским новинарима, критичарима и фоторепортерима, али је у званичном такмичењу за 75. Златну палму ипак остао један руски филм – „Жена Чајковског“ Кирила Серебреникова.
Неодустајање од Серебреникова упркос чињеници да је у његов филм новац уложио и Роман Абрамович, образложено је тиме што овај руски аутор (на западу) има статус дисидента и „жртве руског режима”, јер је дуже био у кућном притвору са наногицом.
Карл је у изјави Танјугу нагласио да је на снази културна некоректност према према представницима медија и ауторима из Русије, а фестивал у Кану наставља тренд који је био присутан на додели Оскара, а много више на недавно завршеној Песми Евровизије.
„Изненађује ме да је обраћање Володимира Зеленског отворило фестивал у Кану јер су на тај начин организатори фестивала избрисали границу између политике и уметности. Верујем да геополитичка питања треба да буду одвојена од уметности и филма на местима као што је фестивал у Кану. Мешање та два дискурса не доноси добро ни политичарима а ни уметницима“, каже Карл и додаје да присуствујемо хистерији која није забележена у новијој историји.
„У Украјини се дешава рат и истина је да је Русија напала војно ту земљу. То нико не доводи у питање. Са друге стране, филмски фестивал не би смео никако да буде обојен дневном политиком. Верујем да ће добитник Златне палме остати у сенци догађаја у Украјини. На тај начин се прворазредна уметничка манифестација сврстава у политичку арену“, казао је Карл.
За њега дилеме да је политика увек налазила начин да се умеша у различите манифестације у свету, али како каже, али никада није било овако очигледено да политика одређује програме фестивала.
„Било је и раније компромиса на спортским и културним манифестацијама у вези са политиком, али директан утицај какав сада политика има на све догађаје никада није постојао. Догодило се пре неколико дана да војно-политичка алијанса честита победницима такмичења за песму Евровизије. Рат ће се једног момента завршити, али оваква хистерија у једном делу света оставиће далекосежне последице у сфери уметности и културе. Неоспорно је да живимо у новом времену које не личи ни на једно пре њега. У новијој историји 19. век је био век идеала. У 20. веку су доминирале идеологије, а сада, 21. век је век интереса. Бојим се да у времену интереса нема много простора за друге ствари“ казао је Карл.
За њега нема дилеме да је Србија остала ван модела културе отказивања упркос различитим притисцима.
„Начин на који се Србија позиционирала у овом моменту остаће записан у историји. Србија је мала земља од које не зависе геостратешки токови. Ово није наш рат и ми држимо меру пристојности која чини ми се недостаје великим земљама. Србија је показала да уметност, спорт, култура не смеју да се мешају са политиком“, казао је Карл.