ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„И након завршног рачуна за протеклих 16. година, рачуна који нам још пристиже, изгледа тачна она теза да је суверена држава драгоцијен рам у који тек треба ставити лијепу слику. И да не постоји толико лијеп оквир који може сакрити ружне садржаје на слици.
Ако се пропагандном фетишизацијом државе релативно успијевало са прикривањем клептократских подухвата неконтролисане власти, стварајући тако корумпирани систем – послије 16 година грађани су почели да виде слику онакву каква она јесте.
Много тога је огољено. Посебно, контролисање институција од стране неконтролисане власти. Систем правосуђа, његови корумпирани сегменти, много пута апострофирани из међународних адреса као база заробљене државе, је сада у центру пажње.
Раст криминала пратио је раст задуживања земље као последице неодрживе економије.
Ако се свему додају двије осе подјела, онда се слика сасвим комплетира.
Прва је социјално економског карактера. Ради се о подјели на економски привилеговане, најчешће на сумњивим основама, и оне друге које све теже живе, у све драматичнијем сиромаштву.
Друга оса подјела, ништа мање драматична, односи се на националне подјеле. Оне су мањим дијелом резултат историје и новијих геополитичких процеса који су спојени са много већим узроком, а то је унутрашњи пројекат власти – подијели па владај.
Умјесто државне политике и културе у смислу доминанте свијести о заједничкој државној заједници, земља је све више постајала збир посебних националних група, неријетко претворених у идентитетска насиља и тврђаве. Са резултатом различитих духовних вриједности, национализовањем историје, на крају паралелних живота етничких група.
На слици у раму, ако бисмо остали при метафори, може се уочити лице политике, опет у комбинацији старог и новог током 16. година. Старог, дакле већ виђеног, у којем отуђене групе ван правног поретка, ослобођене баласта јавне пристојности, упорно практикују политику као вјештину демагогије и подјеле плијена.
Претензија новог лица политике се неријетко своди на естрадизацију политике, поимање политике као перманентне пропаганде.
Спој старог и новог се огледа, можда само у различитим формама, на максиму: није важно што се дешава него што људи мисле да се дешава. Притом парцијални интереси остају изнад општег.
Извучене су поуке из горко – карневалског искуства пропуштене шансе послије 30. августа? Нова шанса или поновљена фарса у новом паковању?
Постоје наговјештаји појава особа и снага на јавној сцени које се боре за идеал истине и правде.
Тренутак Црне Горе је опет између новог покушаја и старих обмана.
Много зависи и од грађана. Они су у највећем дијелу, утисак је, прешли Рубикон, одбијајући да буду поданици којима се манипулише.
Свјесни слике друштва. Не желећи да мјењају њен рам“, написао је Лекић.