Нема уља, а „крива Русија“: Орвеловски Запад на врхунцу - урушава се пред очима света

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

То што се Путин оптужује за несташицу хране, поскупљење енергената и безбедносне претње, као и мањак уља на рафовима продавница, дословно је, по мишљењу филозофа и главног уредника портала „Нова српска политичка мисао“ Ђорђа Вукадиновића комбинација романа "1984" и "Врли нови свет".

Метафора из Животињске фарме

Истовремено редуковање кроз црно белу слику сложености и комплексности проблема и локалних и геополитичких који су довели до кризе и сукоба у Украјини, најбоље могу илустровати метафоре из "Животињске фарме".

Београдска тврђава

„Kада имате систем у којем се зна ко је добар ко је лош и ко је крив, онда тај који је крив он је дословно крив за све. Онда се он окривљује за све и свашта и када кока разбије јаје и када се деси нека невоља на фарми онда се окривљује метафорички и магинарни и метафизички непријатељ. Истоветно, пропагандни механизам Запада Русију криви за сва непочинства док је са супротне стране врли и невин свет.“

Ефикасан и карикатуралан систем

Ефикасан али истовремено и карикатуралан систем глобалне контроле и манипулације успостављао се, каже наш саговорник, деценијама пред нашим очима што се поклапа са падом Берлинског зида и апсолутном доминацијом запада, њеном ароганцијом и осећајем свемоћи Запада.

Ропство

CC0 / пиксабеј /

„Систем великог брата, тај новоговор, тај пермутовани речник и терминологија у којој је све супротно и обрнуто од онога што јесте у стварности, у којем се све у суштини поништава и замењује једним симулакрумом који се намеће и натура јесте нешто чему присуствујемо деценијама али се мора признати да је последњих месеци, са почетком дешавања на истоку Европе, ескалирало и дошло до апсурда и бесмисла„.

Врч иде на воду док се не разбије

У великој мери са тим феноменом смо се и ми на Балкану и Србији сусрели деведестих година када су, каже Вукадиновић, Срби који су се дословно борили за своја огњишта и кућне прагове проглашавани за кривце док су муџахедини са одсеченим главама Срба третирани као борци за слободу.

Фејк њуз

CC0 / /

„Ово што последњих дана, недеља и месеци гледамо у светским медијима и западном јавном мњењу јесте наставак тог орвеловског света а можда чак и завршетак који се градио још тамо деведесетих година и који је истовремено на свом врхунцу, а могло би се рећи и да се урушава се пред нашим очима“.

Иако се пропагандни механизам Запада може рационално логички врло лако разложити његова се учинковитост се може објаснити, каже Вукадиновић, средствима масовног информисања. Но врч, закључује, иде на воду док се не разбије и не удари у хрид реалности.