ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Други проблем је што би конвој бродова са украјинским житарицама на Запад могли да прате и обезбеђују војни бродови западних земаља, а то би значило улазак НАТО бродова у Црно море, што би створило додатне тензије у зони сукоба. Према писању западних медија, Велика Британија подржава идеју слања ратних бродова у Црно море ради пратње бродова који превозе украјинско жито, док руски експерти упозоравају да то носи ризике, јер ти бродови у правцу украјинских лука можда неће ићи празни, већ ће носити тешко наоружање и оклопна возила за украјинску армију.
Британска шефица дипломатије Лиз Трас одобрила је идеју о стварању коалиције земаља које ће пратити бродове са украјинским житом, док експерти истичу да се то не може урадити без сагласности Русије, јер у супротном то повећава ризик од инцидената између Русије и НАТО-а.
“Верујем да Украјина неће деминирати те луке, јер су им житарице једна од гаранција безбедности... Дакле, мале су шансе да ће Кијев уопште пристати на извоз жита, с обзиром да га Украјина користи за покривање својих трупа, а такође и као изговор да увуче НАТО у рат са Русијом...”, каже руски војни експерт Константин Сивков.
Украјина је била четврти највећи извозник житарица у свету. Око 90 одсто ових сировина – пшенице, кукуруза, јечма и других житарица - отправљано је преко лука у Црном мору. Само у сезони 2020/21 Украјинци су продали 44,7 милиона тона у иностранству.
Према проценама појединих украјинских експерата, због блокада лука, од краја фебруара ове године, Украјина губи око 170 милиона долара дневно.
У фебруару је тона пшенице коштала 265 евра, а сада је премашила цифру од 430 евра, а цене и даље расту.
Миниране луке препрека за извоз житарица
Москва је спремна да обезбеди хуманитарне, зелене коридоре за извоз украјинских житарица морским путем, ако Кијев разминира луке. Међутим, проблем је што украјинске власти и даље блокирају 70 страних бродова из 16 земаља у шест украјинских лука: Херсону, Николајеву, Черноморску, Охакову, Одеси и Јужном, који не могу да исплове због опасности од гранатирања и мина.
Русија је, рецимо, потпуно деблокирала луку Мариупољ, која је такође била минирана, а многи цивилни бродови из различитих земаља који су тамо били блокирани више од три месеца сада могу да се врате у своје матичне луке, подсећа руски војни експерт Алексеј Леонков.
Како додаје, Русија се залаже за мирно решавање сваке ситуације и никоме не смета, а баријере не ствара само Украјина, него и западни центри моћи који њом управљају.
„Питање је и да ли ће Турска пустити у Црно море британске ратне бродове, с обзиром да Анкара од почетка руске специјалне војне операције у Украјини не пушта у Црно море ниједан страни брод, нити чамац који не припада црноморским државама. Ако буде притиска на Турску и она ипак отвори мореуз, онда ће наши бродови Црноморске флоте, проверавати те бродове како би се спречило снабдевање Украјине западном војном техником и наоружањем. Русија је јасно ставила до знања да су те испоруке неприхватљиве“, истиче Леонков.
Он подсећа да руска војска уништава западно оружје које копненим путем стиже у Украјину, а исто ће бити, ако затреба, учињено и са испорукама које би евентуално стизале морским путем.
“У најбољем случају бродови који превозе војну опрему за Украјину биће заустављени и враћени назад, а у најгорем - биће примењене све мере задржавања“, каже Леонков.
Говорећи о даљем развоју ситуације, Леонков очекује да би турски бродови из луке у Одеси могли да извозе житарице. По његовом мишљењу, Анкара ће покушати да добије гаранције од Русије, а у луку у Одеси слаће празне бродове, које ће руска флота проверавати.
“Такав сценарио је сасвим могућ, јер је Турска више пута покушавала да постане посредник у зони специјалне војне операције, односно да буде платформа која ће обезбедити преговоре између Русије и Украјине. Као што знате, један од тих преговора, који су вођени на дипломатском нивоу, био је у Турској“, подсећа Леонков.
Од Русије очекују храну, а уводе јој санкције
Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ обећава помоћ Украјини како би наставила да производи и извози жито и пшеницу, тврдећи да су украјинска складишта пуна и да их треба испразнити како би се направило место за нови усев.
Међутим, проблем је у томе што ће, са политиком коју води Кијев, бити тешко организовати нормалну сетву због чињенице да украјинска војска уместо жита насумично по пољима „сеје“ мине, док се на ослобођеним територијама већ активно одвијају пољопривредни радови.
Проблем у пољопривреди препознају и УН, па генерални секретар те организације Антонио Гутереш признаје да је немогуће решити прехрамбену кризу без руских и белоруских производа и ђубрива.
Русија је спремна да у потпуности испуни своје обавезе и спремна је за сваки вид сарадње, али је парадоксално то што јој Запад с једне стране уводи сумануте санкције, а са друге стране тражи да свет обезбеди храном.
„Напоменуо бих да се већина елеватора налази на територији коју контролише Украјина. Међутим, Украјина није заинтересована да житарице стигну на светско тржишту. Зашто? Зато што су спекулације житом политизоване до те мере да западне земље то користе за стварање русофобије. Подразумева се, Русија је увек спремна да обезбеди сву могућу храну и помоћ, укључујући и обезбеђивање жита, али то би требало да буде двосмерни пут. Самим тим нека питања политике санкција треба да ослабе западне земље. Русија ће учинити све да спречи глад, али и западне земље треба више да раде у том погледу са украјинском страном, са профашистичким режимом који подржавају“, каже Јуриј Швидкин, заменик председника за одбрану Државне думе.
Швидкин подсећа да у Украјини снаге народне милиције ДНР и ЛНР уз подршку Оружаних снага Руске Федерације изводе специјалну војну операцију, а да је руски председник Владимир Путин јасно и гласно поручио да ће одговор Москве бити муњевит ако се било која држава у то умеша.
„С тим у вези је издато наређење. Покушај Велике Британије да под маском извоза житарица милитаризује Украјину и националне батаљоне, као и британске плаћенике који ратују на територији Украјине никако неће успети. То је неприхватљиво и то нећемо дозволити. Велика Британија и САД су данас две главне државе које су развиле русофобију, активно спроводе политику милитаризације Украјине и националних батаљона и обезбеђују одговарајуће наоружање“, истиче Швидкин.
Он наглашава да Русија чини све да спречи глад, без обзира на позицију коју одређена држава заузима.
„Ту, пре свега, живе људи ове или оне земље. Русију желе да оптуже да она саботира извоз житарица, а заправо то чини украјински профашистички режим. Он то саботира да би вршио разне спекулације како би добио неке политичке и војне поене од западних земаља“, закључио је Швидкин.
Русију ове године очекује рекордна жетва – до 130 милиона тона. Поред тога, супституција увоза у руској пољопривреди је била посебно успешна. Дакле, криза за Русију може постати доба нових шанси, док чак и западни експерти признају да се лагодном животу у Европи и САД ближи крај.