ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Андрес Марколета, научник са Универзитета у Чилеу који је предводио студију објављену у часопису „Сајенс оф тотал енвајронмент“ у марту, рекао је да су те „супермоћи“ које су еволуирале како би се одупрле екстремним условима, садржане у покретним фрагментима ДНК који се лако могу пренети на друге бактерије.
„Знамо да је тло Антарктичког полуострва, једног од поларних подручја најтеже погођеног отапањем леда, станиште великог броја разних бактерија и да неки од њих представљају потенцијални извор гена предака који дају отпорност на антибиотике, рекао је Марколета.
Научници са Свеучилишта Чиле прикупили су неколико узорака с Антарктичког полуострва од 2017. до 2019. године.
„Вреди се запитати могу ли климатске промене утицати на појаву заразних болести“, рекао је Марколета.
Ти гени би, у могућем сценарију, могли напустити овај резервоар и подстаћи појаву и ширење заразних болести, додао је он.
Научници су открили да бактерије Псеудомонас, преовлађујућа група бактерија на Антарктичком полуострву нису патогене, али могу бити извор „гена отпорности“, које не заустављају уобичајени дезинфицијенси као што су бакар, хлор или кватернарни амонијак, преноси хрватски портал „Зимо“.
Међутим, друга врста бактерије коју су истраживали, бактерија Поларомонас има „потенцијал да инактивира бета-лактамске антибиотике који су неопходни за лечење различитих инфекција“, рекао је Марколета.