ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Ово створење рода Palaeospondilus gunni је живело пре отприлике 390 милиона година. Најранији фосили овог створења налик јегуљи први пут су откривени 1890. године у Кејтесу у Шкотској, где се остаци још увек релативно лако могу пронаћи.
Захваљујући томе, Шигеру Куратани и његове колеге из „Пионирског истраживачког кластера у Јапану РИКЕН“ успели су да пронађу доказе да је створење, дугачко само око пет центиметара, имало вилицу и четири уда.
Истраживачи РИКЕН -а су користили рендгенске зраке за скенирања у високој резолуцији. Куратани и његов тим пажљиво су бирали фосиле у којима су главе остале потпуно уграђене у стену да би се добила најтачнија слика лобање.
Ово откриће је ново, јер је мала величина овог пра-пра-прадеде досад чинила реконструкцију лобање немогућом, што је спречавало његово постављање у еволуционо стабло.
Нови резултати јапанских истраживача стављају животињу на дно породичног стабла кичмењака, укључујући људе. Створење је имало равну главу, тело налик јегуљи и живело је у слатководном кориту језера на крајњем североистоку шкотске висоравни.
Palaeospondilus је доживео прекретницу када су први кичмењаци почели да излазе из воде. Адаптација њихових пераја у удовима олакшала је транзицију, касније су се појавили сисари, птице и гмизавци.
„Чудна морфологија врсте Palaeospondilus веома је занимљива са становишта развојне генетике. Имајући то у виду, наставићемо да проучавамо развојну генетику која је изазвала ову и друге морфолошке промене које су се десиле у транзицији из воде у копно у историји кичмењака“, рекао је главни аутор студије Тацуја Хирасава са Универзитета у Токију.
Истраживач са Аустралијског националног универзитета Дејзи Јужи Ху, која је такође учествовала у овој студији, наводи да је „ова чудна животиња збуњивала научнике од свог открића 1890. године као загонетка коју је било немогуће решити“.
„Морфолошка поређења ове животиње одувек су била изузетно изазовна за научнике. Међутим, недавна побољшања у 3Д визуелизацији и сегментацији високе резолуције омогућила су овај раније немогућ задатак“, навела је она, преноси Спутњик мундо.
Нова открића могу помоћи научницима да открију низ непознатих морфолошких карактеристика и еволуциону историју четвороножних животиња.