ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Дарко Савељић из Центра за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП), један од аутора истраживања, указује да су све четири врсте лешинара нестале као резултат тровања и убијања.
То су врсте које су најбољи чистачи природе, када је у питању анимални отпад, односно угинуле животиње, које код нас често остају да се разграђују саме и потенцијал су за заразне болести, каже Савељић за Спутњик.
Он објашњава да у Црној Гори није схваћено колико је недостатак лешинара направио штете по екосистем, јер таква истраживања захтјевају дуг и озбиљан приступ, али на примјеру рецимо Индије познато је до чега је довео губитак ове врсте птица.
„Њихов губитак је свакако велики са туристичког аспекта, јер су ово врсте које су радо виђене и туристички привлачне, тако да се понуда може базирати и на њиховом посматрању. То можемо видјети на примјеру Увца у Србији, гдје се налази најбројнија колонија супова на Балкану", наводи Савељић.
Угрожене врсте
Међу критично угроженим врстама у Црној Гори су, како додаје, и рода и сиви соко.
„У Беранама има један пар рода, који је ових дана добио четири младунца, имали смо још један на Марези, али су оне убијене. Некада је рода било пуно, али су оне прогањане. Имамо случај и са сивим соколом, који је такође критично угрожена врста, због тровања, уништавања гнијезда, убијања. Врста која би требала да је јако честа у Црној Гори, с обзиром на добра мјеста за гнијежђење и лов, али њена популација је сведена на голи опстанак“, упозорава Савељић.
Птице су најбољи индикатор стања животне средине и на врху су пирамиде исхране. Све што се догађа с прехрамбеном базом на доњим спратовима пирамиде рефлектује се на птице. Зато је праћење стања популације птица, како истиче наш саговорник, од кључне важности за оцјењивање стања екосистема и за преиспитивање напретка у активностима које се реализују на пољу заштите природе.
Црвене листе смјерница за улагања у екологију
„Свједоци смо свакодневног нестанка биодиверзитета, погоршавања стања станишта, климатских промјена које морају ујединити цивилизацију да би опстали и птице и људи. Чињеница да је свака осма врста птица у Европи угрожена додатно упозорава на потребу за хитном акцијом. Израда црвених листа биодиверзитета законска је обавеза у Црној Гори још од 2008. године. Национална стратегија за биодиверзитет с акционим планом из 2010. године намеће је као приоритет рада државних органа. Како је наука забиљежила, на глобалном нивоу нестало је 159 врста птица, 226 је критично угрожених, 447 врста је у опасности, док је 773 рањивих. Уколико се посматрају станишта на локалном нивоу, ситуација је алармантна. Лов и криволов, уништавање и фрагментација станишта, загађење и климатске промјене најзначајнији су узрочници нестанка птица. Црвена листа птица Црне Горе, први свеобухватан приказ стања популација и степена угрожености гњездарица, значајан је корак у очувању биодиверзитета на националном и на регионалном нивоу. Црна Гора, са својом великом разноврсношћу врста и станишта важан је центар биодиверзитета чији значај превазилази националне оквире”, објашњава Савељић.
Он истиче да је Црвена листа птица Црне Горе прва такве врсте урађена у Црној Гори. Она треба да постане смјерница улагања у заштиту природе, јер сад тачно знамо која је врста и колико угрожена а за које врсте нијесмо имали довољно података да би их могли категорисати према угрожености, закључује Савељић.