ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
На такве понуде страшно је лако рећи – „не, хвала“, каже аналитичар Александар Павић, коментаришући оцену америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила да је за Србију дошао тренутак да направи избор и да постоји само један пут, а то је Запад.
„Све што смо чули то је да ће, у замену за то да се одрекнемо Косова и Метохије и Републике Српске, Ђуро да нам опрости што нас је тукао“, констатује Павић. На подсећање да је Хил пред долазак у Београд најављивао да ће Србији САД понудити нешто боље од оног што јој нуде Русија и Кина, аналитичар примећује да ту „фантастичну понуду“ још нисмо видели.
Америчка понуда неозбиљна
Можда би, каже, озбиљна понуда око које бисмо размислили била да САД повуку признање Косова, прихвате Републику Српску, па да онда разговарамо.
„Овако нам показују потпуно непоштовање, мисле да смо њихови вазалчићи који ће рећи: „да, да, како да не, шта желите следеће“, ироничан је Павић. Уз то, Србија, истиче он, нема ни морално право да икоме уводи санкције, кад се сети бањалучких беба које су умрле због бруталних и потпуно неоправданих санкција 90-их година, нити ико има право да од ње то тражи. Одбацује и западне захтеве за енергетску диверсификацију постављајући питање зашто да се Србија диверсификује од нечег што је јефтино и сигурно нечим што је скупо и несигурно.
У сличном тону америчке апеле Србији да уведе санкције Русији тумачи и адвокат и аналитичар Горан Петронијевић. Како каже, разумео их је на следећи начин: „прво ћете увести санкције Русији а онда ће нама то бити знак да смо се квалификовали да признамо Косово. А то ће опет бити знак да можемо да наставимо да отварамо поглавља за ЕУ која ће се у међувремену распасти“.
Павић подсећа и да најновије анкете показују да је против увођења санкција Русији више од 80 одсто становништва Србије, уз опаску да је „вокс попули, вокс Деи“.
„Бог овде у Србији иде испред америчког амбасадора. То зна и наше руководство али и поједини политичари који се пре избора нису изјашњавали за санкције а сад су за то, кад су избори прошли, и пошто су добили ветар у леђа од Американаца и поробљене ЕУ. Али може неко овде да проба да направи 27. март јер друкчије то неће моћи да иде“, каже он, додајући да слично скоро плебисцитарно расположење јавности у Србији против санкција Русији показују и резултати анкета неких западних агенција.
На питање шта онда даје крила западним дипломатама да притискају Србију и чиме јој то прете, Петронијевић истиче да је реч о њиховој навици да се понашају као „калиф уместо калифа“, као да су владари држава у које одлазе као представници својих земаља.
„То је навика која траје последњих тридесетак година и која је поклапа са периодом владавине неолибералног глобалистичког поретка. Реч је о тзв. булдожер дипломатији или чак фракцији те дипломатије коју су многи назвали бандитском дипломатијом“, каже Петронијевић, који сматра да и рециклирање старих америчких кадрова какав је Хил указује да нових кадрова нема и да све више људи у Америци схвата да је оваква политика кренула у суноврат. Верује да ће се ускоро догодити отрежњење и да ће на сцену ступити суверенистичка варијанта која ће „направити реконцентрацију америчке моћи на реалне просторе и њену мирну прерасподелу са другим светским силама“.
Србија уз 88 одсто света
За Павића је важна и чињеница да 88 одсто становништва света живи у државама које нису увеле санкције Русији.
„Србија је део тог света, а то је убедљива већина. Проблем је што западноцентрични део глобуса и даље има претензије да су они свет а они где год могу то тако представљају. Јако је смешно кад они кажу да су изоловали Русију, док Русија прави нове уговоре, БРИКС планира да се шири“, наводи саговорник Спутњика. Онима у Србији који тврде да је Србија изолована јер је против антируских мера поставља питање да ли нам је интерес и да ли је баш толико атрактивно да се придружимо суморној будућности о којој говоре многи на Западу кад својим становницима поручују – „мање возите, мање се туширајте, смрзавајте се“.
Као облик западног притиска на Србију саговорници Спутњика виде и поруке из Загреба о томе шта све Србија треба да уради да би се квалификовала за чланство у ЕУ. Из визуре Хрватске академије знаности и умјетности, ту је одрицање од „јасеновачког мита“, али и од процесуирања хрватских пилота одговорних за бомбардовање српских избеглица на Петровачкој цести 1995.године.
„Ја мислим да су овдашњи пропагатори НАТО и ЕУ убеђени да су Хрвате Руси нахушкали на тако нешто да би Србију дефинитивно одучили од ЕУ. Тако делује. Чине нам услугу. Што рече владика Николај, непријатељи су ваши сурови пријатељи. Шаљу нам поруке чега ћемо све морати да се одрекнемо због неизвесног и негарантованог европског пута 0 да ћеш морати да прођеш кроз топлог зеца, на сваком кораку нова ћушка, а опет на крају да липшеш пре него што дођеш до зелене траве“, закључује Павић, питајући шта још ЕУ треба да уради да бисмо схватили да нас неће и да се процес придруживања користи само за изнуђивање бесплатних услуга Србије.