ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Министар образовања Валериј Фаљков саопштио је у среду да се према Болоњском систему треба односити као према прошлој етапи. Како каже, будућност је у сопственом јединственом систему образовања у чијој основи морају бити интереси националне економије и максималне могућности за сваког студента.
Према речима првог заменика председника Комитета државне думе за науку и високо образовање Александра Мажуге, Русија сматра да многе земље потписнице Болоњског споразума показују нетрпељивост према Русији, те је „руска држава добила препоруку да изађе из овог процеса“.
Разлози за излазак из Болоњског процеса
Експерт Алексеј Федоров, магистар техничких наука, сматра да је крајње време да Русија изађе из Болоњског процеса јер је, како каже, Болоњски систем смишљен за стручњаке са веома лошим почетним нивоом образовања.
„Диплома „бачелор“ не значи да особа има високо образовање. Мени овај систем делује као ругло и хвала Богу што се размишља о томе да га напустимо“, објашњава овај експерт за Спутњик.
Према његовом мишљењу, добри стручњаци се могу добити од оних који студирају пет-шест година. Он такође заступа тезу да се Болоњски систем често користи за потчињавање жељама Сједињених Држава.
„Тај систем је смишљен с циљем уништавања квалитетног образовања наслеђеног из СССР-а ради усклађивања с лошим европским и америчким системом“, критичан је Федоров.
Русији потребан сопствени систем
Мажуга истиче да је руско образовање једно од најбољих на свету, без обзира у ком ће се систему убудуће спроводити. „Потребан нам је сопствени систем и он треба да узме у обзир све предности које има Болоњски - од признавања дипломе до техничке мобилности. Најважније је да буде погодан зан студенте, као и да им омогући самореализацију и запошљавање у предузећима наше земље“, каже он.
Стручњак објашњава да Русија ради по овом систему више од 20 година. „Не можемо рећи да је ово неуспели експеримент за нашу земљу, али за четири године није могуће припремити висококвалификованог стручњака који ће бити тражен у привреди“, истиче експерт.
С иницијативом за иступање из Болоњског система раније је изашао секретар Савета за безбедност Николај Патрушев који је изјавио да руске студенте и предаваче сада практично протерују из западне научно-образовне сфере. Он је позвао да се Русија врати „сопственом искуству обучавања стручњака, најбољем на свету“.
Истог мишљења је и председник комитета Државне думе Русије за међународне послове Леонид Слуцки, који је придруживање Болоњском систему назвао „неуспелим експериментом над руском децом и омладином“. Слуцки је подржао враћање руском класичном образовном систему.
Од 2024. године ступа на снагу нова листа специјалности и смерова вишег образовања. Приоритет ће добити обука у оквиру стручних области, као и реализација образовног програма са смањењем додипломских и постдипломских програма.
Подсетимо, Болоњски процес је настао након што су Министри образовања 29 европских држава у италијанском граду Болоњи 19. јуна 1999. године потписали Болоњску декларацију о реформи система високог образовања Европе. Русија је приступила процесу 19. септембра 2003. године. Сада је у том систему 49 земаља, укључујући Русију.