Коментаришући за Спутњик вест да су шефови држава и влада земаља ЕУ постигли договор о увођењу ембарга на увоз две трећине руске нафте, из ког ће бити изузете Мађарска и Чешка, научни сарадник Института за међународну политику и привреду напомиње да већ неколико недеља имамо интензивне преговоре везане за усвајање новог, такозваног шестог пакета санкција Русији и да је било јасно да је Мађарска од почетка била истурена као главни противник ембарга на руску нафту.
Авантура ЕУ са санкцијама није дала жељене резултате
„Ту су, наравно, биле још неке државе које су се, може се рећи, криле иза Мађарске, јер је лако поставити испред себе Орбана као „лошег момка”, али чињеница је да постоје многи други актери, државе и корпорације, којима се никако не допада овај пакет санкција. Међутим, Европска унија је морала на неки начин да пошаље ту причу о јединственом ставу, иако се то може интерпретирати и мало другачије. Наиме, Мађарска није променила свој став и добила је оно што је тражила, па имајући то у виду, као и те друге изузетке који се наводе, можемо да кажемо да то јединство Европске уније заправо и не постоји до краја“, оцењује Митић.
Неслагања унутар ЕУ по питању нафтних санкција Русији др Милан Игрутиновић из Института за европске студије објашњава чињеницом да се нафта на европско тржиште допрема на неколико начина, а један од њих су нафтоводи који иду из Русије.
„Главни је нафтовод „Дружба“ који се шири у два крака – северни иде према Пољској и Немачкој, док јужни крак иде према Словачкој, Чешкој, Мађарској. Управо су те земље и биле најпогођеније, а Мађарска је овде била главни чинилац и изнова је понављала да она нема други приступ сировој нафти. Њихова политичка позиција била је довољно упорна да, на неки начин, извуку тај изузетак од ембарга, али изузетак се не тиче само Мађарске јер је Чешка, на пример, тражила да тај изузетак за куповину нафте траје 18 месеци“, каже Игрутиновић.
Жеља за прекидом енергетских веза
Политички је занимљиво, додаје наш саговорник, да су несугласице у Европској унији трајале око месец дана, а договор који је објављен у понедељак још увек није у потпуности административно спакован и на трагу је укупног политичког раскола и жеље да се, на неки начин, прекине енергетска веза између Русије и Европске уније.
„Тражила се нека врста решења и очигледно је требало времена да се ураде анализе о томе како функционише тржиште, које су тачно руте снабдевања, које количине колико коштају. У међувремену се, пошто је европским компанијама забрањено да превозе руску нафту, дешава то да Русија у мери у којој то може, преко своје танкерске флоте и преко флота осталих земља на свету које су заинтесоване за трговину, један део своје производње преусмерава на Азију. Тако је у априлу, по први пут, забележен нешто већи извоз руске нафте на азијска тржишта него на европска, при чему су сада Индија и Кина ти купци руске нафте“, објашњава Игрутиновић.
Иако је, како додаје, руска нафта на тржишту сада осетно јефтинија него што је била и продаје се за 70 до 80 долара по барелу, те цене су и даље знатно више од оних које Русији заправо требају ради балансираног буџета и јавних прихода, односно како би све било усаглашено са стране руских државних потреба.
„Русија полако преоријентише свој експорт нафте ка Азији, али неће моћи у потпуности да надомести европско тржиште, баш као што ни Европа неће моћи у потпуности да надомести руску нафту, нити ће то моћи да учини по приближно истим ценама“, каже Игрутиновић.
Глобалне последице тек следе
Иако ће санкције, сматра наш саговорник, у суштини имати одложено дејство јер ће на снагу ступити тек крајем године, глобалне последице свега тога тек ћемо видети. Реч је, каже, о политичко-економској игри у којој за сада знамо само фрагменте или врло широке и опште оквире.
„Треба видети како ће све ићи на европском и глобалном тржишту. Логично је очекивати веће цене нафте за потрошаче и индустрију, што ће наравно утицати на одржавање овог темпа инфлаторног притиска и имати своје економске последице и на џепове нас у Србији и у Европи у ширем смислу. Али, главна ствар је да очигледно постоји политичка воља да се ти енергетски односи кидају, па ће доћи до преоријентисања и увозних и извозних токова. Што се тиче Србије не мислим да смо у неком кардиналном проблему јер је већина нафте коју НИС увози за прераду у Панчеву пореклом са Блиског истока, док је мањи део пореклом из Русије. Код нас је гас много веће и озбиљније питање од нафте“, наводи Игрутиновић.
И Александар Митић сматра да је важно видети какви ће бити прави ефекти мера које ЕУ уводи против Русије.
„Остаје неизвесност како ће ствари заправо изгледати за пар месеци - шта ако нафта додатно поскупи, шта ако буде тешко или немогуће надоместити руску нафту на другим местима, шта ако све ово доведе до социјалних немира у неким државама Европске уније? Дакле, шта ако и ове нафтне санкције не дају очекиван резултат? Шта ће ЕУ даље да ради? Следећи пакет би, како се прича, требало да буде гас, а то тек многи не желе јер ту неће бити само Мађарска, већ и Немачка и многе друге државе“, указује Митић.
ЕУ не посредује већ потпирује кризу
Он је уверен да ће Европска унија имати проблем са одржавањем приче око санкција у наредним месецима, с обзиром на то да су оне једна од главних мотивација њихових дипломатских састанака, док је само решавање кризе у Украјини у потпуно другом плану и њиме се ЕУ врло мало бави.
Европска унија се, напомиње наш саговорник, не бави улогом посредника у кризи, већ санкционисањем Русије, држањем веома тврдог става према Москви и слањем све офанзивнијег наоружања Украјини.
„Чињеница је да неке државе - чланице ЕУ показују доста екстреман став јер саме имају неке алтернативе, па се ратнохушкачки понашају у целој овој ситуацији, притом не узимајући у потпуности у обзир осетљивост неких других чланица које имају проблема са оваквим пакетима санкција. Говорим пре свега о Пољској и балтичким државама које непрестаним, координисаним активностима што са Кијевом, што са Лондоном и Вашингтоном, гурају Европску унију ка што већој радикализацији, која свакако не може да доведе до неког опипљивијег и квалитетнијег решења“, категоричан је Александар Митић.