Кад гледа на БРИКС Ријад мисли на будућност - и окреће леђа петродолару

Није се дуго чекало на вест о заинтересованим за сарадњу са БРИКС-ом после идеје о проширењу економског блока који чине Бразил, Русија, Кина, Индија и Јужна Африка, коју је недавно изнела Кина, а поздравила Русија.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је пренео да је Саудијска Арабија показала интересовање за БРИКС, а Аргентина за то да буде пуноправни члан тог савеза чије земље представљају 40 одсто светског становништва, а њихов БДП чини четвртину глобалног.

Украјинска криза је такве намере само убрзала, обелоданивши да у односима Вашингтона и Ријада не цветају руже како се то обично мисли о односима дугогодишњих савезника. Ријад, као и друге земље Залива се нису приклониле санкцијама Запада Русији. Саудијска Арабија је одбила захтев Беле куће да производи више нафте како би јој оборили цену, а њен лидер Мухамед бин Салман одбио и телефонски разговор са америчким председником Џозефом Бајденом. Још пре тога је најављено да је Ријад све ближи прихватању јуана за плаћање нафте коју купује Кина, што практично значи њено одрицање од петродолара. Отуда и не чуди најновије приближавање БРИКС-у.

На питање шта Саудијска Арабија добија сарадњом са БРИКС-ом, а шта би тај блок имао од приближавања Ријада њему, спољнополитички коментатор, Борислав Коркоделовић подсећа да је реч о држави која је други највећи произвођач нафте на свету, после САД, и њен први светски извозник. Једна је од кључних чланица Организације извозница нафте (ОПЕК) и од њених одлука увелико зависи каква ће бити цена нафте на светском тржишту, каже Коркоделовић за Спутњик.

„Уколико би Саудијска Арабија постала шеста чланица БРИКС-а то би доста значило како за њу, тако и за саме чланице БРИКС-а које би додатно добиле на мултилатералности, веће присуство у међународним, нарочито економским односима, а опет Саудијска Арабија би била у друштву најмоћнијих привреда у успону које ће већ после 2030. бити прва и трећа водећа привредна сила света“, истиче наш саговорник.

Реч је, како објашњава, о Кини и Индији, а између којих би биле САД, напомињући да је већ сада успостављен такав редослед гледано по БДП-у мереном паритетом куповне моћи. Саудијска Арабија би тако ушла у групу веома моћних привреда света.

На питање да ли је окретање Саудијске Арабије БРИКС-у њен поглед у будућност због евидентног престројавања света, Коркоделовић нема дилему да је управо то по среди.

Он подсећа да се у односу на актуелну ситуацију у Украјини све земље Залива држе неутрално и не желе поименце да осуде Москву због специјалне војне операције у Украјини, јер сматрају да је у њиховом националном интересу да имају добре односе са Русијом која им је, као велики произвођач нафте и гаса и чланица ОПЕК-а плус, партнер.

„Подсетимо да је Саудијска Арабија ступила у значајне економске, енергетске односе са Кином. Договорено је да практично једна четвртина све убудуће продате саудијске нафте Кини буде плаћена јуанима. То је, такође, наставак приче о петродолару, о томе да петродолар полако али сигурно губи делове свог колача на међународном тржишту нафте, а и на међународном финансијском тржишту“, уверен је наш саговорник.

Осим што је договорила да ће одређена количина нафте бити продавана Кини у јуанима, Арабија је, такође, спремила инвестицију вредну 10 милијарди долара за производњу великог енергетског и хемијског постројења у Кини.

Саудијски лидер Бин Салман сматра да Саудијска Арабија треба што више да гледа према Истоку, што је уопште тренд на Блиском истоку. За разлику од у Европи присутног евроцентристичког погледа да је Европа са својих 10 посто становника у односу на укупно човечанство неко треба да диктира развој будућих међународних економских и политичких односа, на Блиском истоку сматрају да треба што више сарађивати са земљама Азије. На том континенту са близу 4,4 милијарде становника су неке од водећих привреда попут кинеске, јапанске, јужнокорејске, индијске.

Са економским јачањем Кине и Индије, прве и треће највеће увознице нафте у свету, лидери заливских петромонархија имају све мање подстицаја да се држе долара као у протеклим деценијама. Тим пре што на примеру Русије, виде како лако и сами могу да остану без свог новца. А оно што чланице БРИКС-а разликује од западних економских асоцијација, јесте његова неоптерећеност политиком и политичким уценама.

Коркоделовић подсећа да је управо заливска нафта темељ петродолара још од када су 1945. њему пут утрли амерички председник Френклин Делано Рузвелт и оснивач саудијске династије краљ Абделазиз Ал Сауд, а то формализовано 1974. године када је основан петродолар и постао битан за укупну позицију долара у свету, позицију САД у међународној привреди, али и за савремени финансијски свет уопште.

Саудијска Арабија је тада прихватила да ће сав свој извоз нафте изражавати у доларима и за вишак долара који буде имала куповати обвезнице америчких Федералних резерви. САД су се заузврат обавезале да ће је војно у свакој ситуацији подржавати и бранити.

Наш саговорник истиче да је тај споразум последњих деценија, нарочито последњих година, доведен у питање због силног америчког штампања долара што је утицало на смањење вредности саудијске нафте. Због тога су Саудијци стално тражили да се постигне неки обострано прихватљив споразум.

„У последње време Саудијска Арабија, али и Уједињени Арапски Емирати су били ометени низом потеза прво Трамповом, а нарочито администрацијом актуелног председника САД Џозефа Бајдена. Повлачењем са Блиског истока умањиле су, пре свега, своје војне обавезе које су преузеле на Блиском истоку што Ријад и Емирате чини веома рањивим због чега они морају да шире своје политичке везе, пре свега са Кином, Русијом и Индијом“, закључује Коркоделовић.