ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Он је у Спутњик интервјуу најавио да би процес пред Вишим судом у Београду требало да почне у октобру пошто је коначно, после више од годину дана, стигао одговор НАТО-а на тужбу, што је био услов за покретање поступка. Зато је, каже Тартаља, који је члан Адвокатске коморе Ниша, суђење више пута било заказивано, па одлагано.
НАТО нема валидан одговор, суђене почиње у октобру
НАТО је, иначе, у одговору навео да ужива пуни имунитет од јурисдикције и извршења пресуде у Републици Србији позивајући се на споразум између Државне заједнице Србије и Црне Горе и НАТО о транзитним аранжманима за подршку мировним операцијама из 2005. године и на споразум из 2006. године којима је основана војна канцеларија за везу у Београду. НАТО се позвао на имунитет иако му ниједан од наведених споразума не даје ту врсту имунитета, нити је могуће коришћење имунитета ретроактивно.
По оцени саговорника Спутњика, одговор НАТО-а није никакав валидан одговор.
Тартаља је заједно са српским колегом Срђаном Алексићем, радио на тужбама поднетим против НАТО-а, помажући својим великим искуством из сличних процеса вођених у Италији. Он је у име оболелих италијанских војника поднео тужбе и до сада је у њихову корист пресуђено у више од 300 случајева.
Српски и италијански случајеви врло слични
Његов посао у Италији није ни близу краја јер, како каже, има више од 8.000 оних који су оболели боравећи у Србији током различитих мисија, пре свега на Косову и Метохији, где су, као део НАТО-а чији је Италија члан, били изложени деловању осиромашеног уранијума и других штетних материја.
Он напомиње да је до сада преминуло 400 Италијана, али да се може очекивати експоненцијални раст оболелих напросто зато што италијански војници нису само слати на Косово убрзо после рата него одлазе и данас и може да се очекује раст броја оних који траже помоћ.
Докторка Рита Чели која је доказала узрочнопоследичну везу оболевања и изложености осиромашеном уранијуму, у Спутњик интервјуу каже да су случајеви наших оболелих војника, полицајаца и цивила, веома слични италијанским.
„Врло је важно прећи и тај пут да се искористе научни докази како би се тврдње доказале. Без тих научних доказа не може се ништа. Дуго сам пратила те италијанске војнике који су били изложени утицају штетних материја да би то и доказала. То је научна процедура која захтева и време и адекватан простор и технику. Наравно да је ситуација врло слична и када се ради о војницима, исто тако и о цивилима и посебно је то уочљиво са проласком времена. Што је проток времена дужи то је и уочљивије“, истакла је Чели.
У Италији отпор да се дође до истине
На питање, да ли су у Италији зато што је чланица НАТО-а, упркос тим доказима, наилазили на препреке које су ометале судски процес, Тартаља каже да је током 22 године колико се бавио тим послом увек наилазио на отпор различитих структура у Италији.
„Без обзира на све што је докторка Чели успела научним методама да докаже, наилазило се и на отпор других научника, наилазило се и на отпор правних експерата. Готово да никада до сада нисам срео подршку и прихватање свога посла, него напротив. Отпор је ту“, каже Тартаља.
Он истиче да је његова мисија да помогне српском народу да се ослободи страха, јер да је он имао страх, да је докторка Чели имала страх и да је адвокат Алексић имао страх, ништа од свега овога не би било.
Без страха ка задовољењу и правди
„Желимо да докажемо српском народу и свима онима који су погођени да не смеју да имају страх јер ово јесте задатак који је врло одговоран, који носи бројне препреке, али се на крају то мора изнети да би се постигао резултат, да би се добило задовољење и правда“, каже гост Спутњика.
На питање да ли је то путоказ и другима и да ће они који користе недозвољену муницију уништавајући трајно људске животе трујући природну средину, ипак за то и одговарати, он каже да проблем не може бити решен све док се не уведе ред у ратно право.
„Значи, потребне су правне регулативе да би се то у будућности спречило и тек када схвате да је то штетно и по њихове интересе јер могу бити кажњени због онога што раде, они ће престати да користе таква наоружања. Сада треба отворити једну нову страницу где ће се писати једна нова правна култура када је реч о рату зато што се то сада забрањује на један имплицитан начин. Експлицитно то није учињено и онда онима који имају највећу моћ то омогућава да таква средства и користе“, оцена је Тартаље.
У Србији до сада мало урађено
Он каже да је већ пет-шест пута долазио у Србију, па и усред најжешће инфекције ковида, увек са радним задатком, како би помогао тиму адвоката Алексића са којим је, каже, у свакодневном контакту, јер за 20 година од НАТО агресије по том питању у Србији готово ништа није рађено и људима је потребна помоћ.
Потребно је, како објашњава прикупити сведочења људи, различите узрочнике који могу бити проучавани у лабораторији, што је сигурно посао који ће трајати наредних година.
Докторка Чели, која је први пут у Србији, напомиње да још није имала прилике да се на званичан начин сретне са колегама у Србији и упозна са оним што су они радили. Она очекује да ће долазити и даље у Србију и да ће се та сарадња развијати и да ће онда моћи да упореди резултате анализа рађених у Србији и њених у Италији.
Морални интегритет као циљ
На питање када би могли у Београду да очекујемо и прву коначну пресуду ако суђење крене у октобру, Тартаља указује на оно што је показала њихова пракса.
„У Италији у просеку сваки тај процес траје две до три године и оно што је задатак је да судије снабдеју са што већим бројем доказа и и релевантних материјала како би им дали могућност да донесу пресуду. То је посао који се тиче адвоката и везан је за правне структуре и обичаје који у тој сфери владају, али у Италији две до три године је неки просек“, указао је Тартаља.
Он је на крају оценио да је у свему овоме важан заједнички циљ - морални интегритет, морални приступ целом проблему.
Крајем јануара 2021. године адвокат Срђан Алексић предао је Вишем суду у Београду прву тужбу против НАТО-а за накнаду штете официру Војске Србије који се лечи од канцера. Оболео је након што је 2000. и 2001. године боравио у Копненој зони безбедности на југу Србије који је западна алијанса бомбардовала муницијом са осиромашеним уранијумом.
Та тужба, као и наредне три до сада поднете у Србији, поткрепљена је пресудама италијанских судова о накнади штете НАТО-а италијанским војницима који су од канцера оболели боравећи на Косову и Метохији.