Шта сакрива нова игра Америке у Црној Гори: Уздижу Мираша да би остварили много опаснији циљ
Како се у извештају Стејт Департмента о верским слободама Српска православна црква у Црној Гори помиње само у погледу имовине, јасно је да Вашингтон жели да претњом одузимања имовине покаже јерархији СПЦ ко је прави политички газда у тој НАТО земљи.
SputnikОцене Стејт Департмента о верским слободама у региону где се као реметилачки фактор таргетира СПЦ, а српској држави спочитава антисемизам уочен на графитима у Београду и Новом Саду, мање подсећа на извештај, а више на акциони план по којем треба да делују америчке агенције које финансирају „развој демократије на Балкану“.
У годишњем извештају Стејт Департмента поред осталог маркирају се антисемитски инциденти, Влади Србије замера да фаворизује СПЦ у односу на друге верске заједнице, а за Мирашеву НВО која себе назива црквом, траже истоветна права која ужива и СПЦ.
„Влада поново није предузела никакве кораке да реши спорове СПЦ и Црногорске православне цркве (ЦПЦ) око власништва над 750 православних објеката које држи СПЦ“ стоји у Извештају уз "пригодан" цитат Мила Ђукановића да је СПЦ одговорна и за геноцид у Сребреници.
Какво место СПЦ заузима у геополитичким плановима колективног Запада те како се наводна брига за слободу вероисповести користи у сврхе политичког притиска на српску државу и српски народ?
Средство за слабљење Русије
Ништа ново, коментарише правни историчар Зоран Чворовић, и додаје да би разумели шта се дешава довољно је да се вратимо у 19. век када су улогу предводника по питању злоупотребе слободе вероисповести у политичке и геополитичке сврхе имале Британија и Аустроугарска.
Разлог је једноставан и њега је најбоље објаснио тадашњи министар спољних послова Аустроугарске који је рекао да је важно ограничити деловање православне цркве јер је она главни фактор руског утицаја на Балкану.
„Као и тада, и данас слабљење православне цркве на Балкану средство је за слабљење Русије пошто су Англосаксонци и њихови сателити и у 19. и у 21.веку у православној цркви видели инструмент руског утицаја. Циљ САД сада је да новоустановљени национални идентитети добију своју цркву јер је Американцима јасно да нема заокружене нације на православном истоку без аутокефалне цркве“.
Мирашева НВО као средство притиска на СПЦ
На питање да ли тзв. ЦПЦ фигурира у антисрпским плановима политичког Запада Чворовић каже да Мирашева секта регистрована у полицијској управи сигурно није препозната као темељ на којем ће Запад покушати да направи аутокефалну цркву у Црној Гори. Она, уверен је Чворовић, политичком Западу служи само као средство притиска на СПЦ, тачније на Митрополију црногорско приморску.
„Не треба мислити да САД као и представници НАТО православља оличени у Цариградској патријаршији имају илузија поводом Мирашеве секте. Као што показује извештај Стејт Департмента, колективни Запад извлачи као свој адут тзв. ЦПЦ тек онда када му ослабе канали утицаја на званичне канонске структуре СПЦ у Црној Гори“.
Данајски дарови
У време литијског покрета, подсећа наш саговорник, Трампова администрација и британски парламентарци су покушавали да преко амбасада у Подгорици покажу разумевање за захтеве Митрополије не би ли остварили простор за будући утицај.
Када су, каже, Американци и Британци покушавали да придобију литијски покрет за себе, што им није успело, није било ни помена о тзв. ЦПЦ и њеним правима.
„Треба се плашити њихових Данајских дарова и наводне бриге за положај Митрополије црногорско-приморске. Сада се у извештају успостављају вештачке паралеле и тражи подела имовине. Иако Америка поново извлачи „аргумент“ једнакоправности СПЦ и тзв. ЦПЦ, залажући се као и пре литија за доделу појединих храмова Мирашевој секти, она је свесна да аутокефална црква може да настане само на темељу канонских епархија у Црној Гори“.
Интерес САД је да се јединство СПЦ разбије, а на етничком простору Србије и Косова и Метохије, Црне Горе и РС настану најпре аутономне, а онда и аутокефалне цркве.
Држава другог реда
Иза, пак, приче, о антисемитским инцидентима у Србији, стоји, сматра Чворовић, покушај да се Србија сврста у државу другог реда. Да би разумели оно што данас раде САД треба се подсетити, каже, 1878. када је Кнежевина Србија на Берлинском конгресу добила међународно признање под условом да уклони дискриминацију Јевреја у Србији.
Наиме, на захтев Израелске алијансе која је Берлинском конгресу поднела Меморандум о стању својих једновераца у Србији, од Србије се тражило да измени одредбу Намесничког устава из 1869. којом је било ограничено право настањивања Јевреја ван Београда.
„Осим овог ограничења које је имало своје економско оправдање јер су наше вароши са ситним трговцима лако могле да буду у економском смислу угушене од стране великих трговинских предузећа која су водили Јевреји, Јевреји у Кнежевини Србији били су потпуно изједначени са осталим грађанима“.
Дискриминација Јевреја?
Као што данас САД не воде рачуна о појединим вероисповестима већ о својим геополитичким циљевима, тако су и ови захтеви на Берлинском конгресу, каже Чворовић, имали један циљ - да Србију квалификују као државу другог реда у којој странци, заправо грађани европских држава, имају посебан привилегован статус.
"Као што су у време Берлинског конгреса Јевреји у Аустроугарској плаћали толеранцијске таксе што нико није помињао већ је на захтев те исте Аустроугарске Србија оцењена као држава која дискриминише Јевреје, то исто чине САД у овом извештају узимајући некакве спорадичне инциденте као доказ да у Србији постоји антисемитизам и дискриминација према Јеврејима.“
Игнорисање српског законодавства
Такође, из најновијег извештаја Стејт Департмента се види потпуно игнорисање законодавства Србије које уређује област о црквама и верским заједницама. Наиме, Стејт Департмент ставља примедбу да постоји дискриминација цркава и верских заједница зато што је држава СПЦ одредила извесну суму новца за изградњу Храма Светог Саве. По Чворовићу, када држава да више новца СПЦ то не може бити дискриминација.
„У супротном, када би СПЦ добила новца колико, примера ради, адвентисти или чак Јеврејска заједница, то би било очигледно неправедно. Јер, како је говорио Аристотел, неправедно је када неко добија мање него што му припада, а други више него што му припада“.