Први пут од почетка украјинске кризе, у „Гардијану“ и „Њујорк тајмсу“, медијским ударним песницама западне политике, појавили су се текстови који озбиљно доводе у питање домете антирсуких санкција.
Тако је „Гардијан“ објавио текст насловљен „Русија побеђује у економском рату а Путин није ништа ближе повлачењу трупа“, а „Њујорк тајмс“ два – „Рат у Украјини је можда немогуће зауставити, а САД сносе велику кривицу“ и „Рат у Украјини се компликује, а Америка није спремна“.
На прву лопту, симултана појава неколико текстова у последњих неколико дана, као да слути најаву промене западне политике према Русији.
Различита „буџења“ – Запад нема идеју шта да ради у Украјини
Међутим, текстови у „Гардијану“ и „Њујорк тајмсу“ нису критични према западној политици, само је реч о признавању стања, „што види читав свет, а само Запад до сада није видео да су те санкције неефикасне“, сматра социолог др Слободан Рељић, бивши главни и одговорни уредник НИН-а.
Јасно је да ће санкције донети најразличитије проблеме, можда и највеће Западу, али серија текстова још не представља најаву почетка промене западне политике, јер Запад још нема никакву јасну идеју шта у Украјини треба да се ради.
У западном јавном мњењу постоје најразличитија нагађања не само око санкција Русији, него и уопште, наглашава Рељић.
„То су све различита буџења јер тамо још не постоји сагласност воља моћних људи како према томе треба да се поставе, јер је то догађај дугорочан и последице су врло велике за читав свет, а очигледно и за Запад“.
Први гласови разума на Западу – биће их све више
Зато критички текстови према антируским санкцијама и нису неко велико достигнуће. Реч је о ауторским текстовима људи споља, за које обично пише да се новине не слажу с тим што објављују.
„То су, наравно, први гласови који су се појавили, тога ће, наравно, бити све више зато што је то стање толико очигледно суморно и читава радња је са становишта Запада, који је некада за себе држао да је рационалан, потпуно апсурдна, бесмислена, имамо нон-стоп скакање себи у памет и у уста и просто је трагикомично то све гледати“.
Западне елите без координације
Све ће то још дуго трајати јер није реч о једноставном процесу, а дубина западне кризе је много већа од оног што је покренуо рат у Украјини, каже Рељић и додаје да се политика Запада према Русији стално мења.
Са становишта јавних мњења и становништва, у политици према Русији не постоји јасна стратегија, само један изазвани отпор који је у свом већем делу више ирационалан ,него рационалан. На нивоу западних политичких елита, не постоји никаква озбиљна координација.
„Основна је ствар што још није донесена нека одлука у тој над-држави, односно јединственој светској влади из Давоса, где се стварно одлучује шта ће да раде западне државе и западни политичари. Значи ни тамо не постоји нека одлука и зато, у ствари, не можемо очекивати никакво озбиљно усмеравање политике према Русији“, закључио је Рељић.