У овом документу, који је пре три дана достављен сталним мисијама, наведено је да „захтев Косова за чланство у Савету Европе већ подржава значајан број чланица“, сазнаје Косово онлајн.
„Недавни разговори са члановима Парламентарне скупштине (ПССЕ) такође су показали велику подршку таквом чланству“, наведено је у овом документу у којем се подсећа да косовску независност признаје 74 одсто земаља чланица ове међународне организације.
Додају и да захтев Приштине за чланство у Савету Европе неће утицати на одлуке држава које не признају такозвану независност Косова.
Чланство Косова у Савету Европе, како наводе, „у потпуности је компатибилно са Статутом и циљевима ове организације“.
Осврнули су се и на пример Швајцарске наводећи да је то пример да земља која није чланица Уједињених нација може бити примљена у Савет Европе.
„Правни став Савета Европе никада није био да држава која још није била чланица Уједињених нација не може постати чланица ове организације. У супротном, не би било могуће вредно чланство Швајцарске Федерације, која је примљена у Савет Европе1963. године, а није била чланица УН до 2002.“, стоји у нон-пејперу, који је косовски генерални конзул проследио представницима већине сталних мисија држава чланица.
Чланство у Савету Европе, како наводе, „оснажило би дијалог с а Србијом и дало нову енергију у покушају проналажења трајног решења, а тиме и трајног мира у овом делу европског континента“.
„Косово остаје посвећено дијалогу који води ЕУ како би се пронашла трајна нормализација и узајамно признање са Републиком Србијом. И у националном интересу, али и у интересу Европе, да се даје пример успешног решавања сукоба након геноцида на истински цивилизован, европски начин“, наведено је у овом документу којим Албанија лобира у Савету Европе.
У документу се подсећа и да су се ситуација у Европи и позиција Савета Европе„драматично променила због сукоба у Украјини“, „Русија се повукла из Савета Европе, а уведене су јој санкције којима се придружило и Косово“.
На тај начин, како додају, они су се „сврстали на страну Европе у овом кључном тренутку историје“.
Како се наводи у нон-пејперу, „Савет Европе никада није био статична организација, већ се прилагођавао изазовима времена“.
„С тим у вези, мишљење Дирекције за правне савете и међународно јавно право из 2008. године представља став заснован на релевантним околностима из тог времена, а од тада је дошло до много суштинских и релевантних промена“, стоји у овом документу.
Мишљење Савета Европе из 2008. написано је пре проглашења такозване независности Косова које је од тада, како подсећају, примљено у институције Савета Европе као што су Развојна банка Савета Европе и Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија).
Нон-пејпер се позива и на одлуку Међународног суда правде из 2010. године који је закључио „да усвајање декларације о независности од 17. фебруара 2008. није прекршило опште међународно право, Резолуцију 1244 Савета безбедности или уставни оквир“.
„Косово испуњава све критеријуме да постане чланица Савета Европе и оно је једина демократска земља у Европи која још није чланица ове међународне организације. Као што је предвиђено одредбама и политиком Савета Европе, мањине и потенцијално угрожене или дискриминиране групе и грађани ће имати највише користи од тако моћне институционалне заштите“, наводи се у нон- пејперу.
У документу се додаје и да „правни оквир ниједне друге земље није тако блиско повезан са Саветом Европе као што је косовски“.
„Није само у најбољем интересу грађана Косова да уживају додатна права у вези са чланством у Савету Европе. Такође је апсолутно у интересу не само Савета Европе него и целог континента да се коначно затвори јаз и направи огроман корак ка осигурању демократије, људских права и мира у немирном региону Западног Балкана“, наведено је у овом документу.