„Тамо их је остало двоје. Једна је непокретна лежала, а друга - она је пробала да устане, али сама није могла да хода, двоје су морали да јој помогну да би могла да се креће“, каже старија жена која је била заточена.
На питање зашто је она тако дуго тамо била и да ли је знала за хуманитарне коридоре каже:
„Не, нигде се није могло. Људи су се одмах окупили, када су ме довели војници, зато што сам лежала на улици, неки декица ми је помогао, све ми је изгорело, и ево то је све, што су ми дали...“, истиче она и додаје да ју у том подруму било више од двеста људи, а онда су постепено почели да одлазе.