Уз претпоставку да ће се обе посете догодити онако како су најављене, у размаку од неколико дана, само је по себи довољан и охрабрујући политички индикатор, за сада временског поклапања, још не и политичког, каже о најављеним посетама Лаврова и Шолца некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
„Али сигурно да ће та чињеница, заједно са разговорима и њиховим резултатима, дати материјал за размишљање свима онима који траже бржи, јефтинији и мање ризичан исход садашње ситуације у Украјини“, објашњава он.
Србија неутрално острво у монолитном мору Запада
Јако је добро што ће Србију посетити две водеће политичке личности две велике државе, као што су Сергеј Лавров и Олаф Шолц. Немачка је, истина, интегрисани члан „евроатлантске заједнице, али она је истовремено најбројнија и привредно најистакнутија чланица те заједнице изузев САД, каже Јовановић.
„То само по себи говори да свака активност те две велике државе на територији једне мале неутралне земље као што је Србија привлачи пажњу и по дефиницији у себи садржи неке потенцијалне охрабрујуће могућности“, наглашава наш саговорник.
По свом географском положају, наша земља је острво у мору које не попушта пред притисцима да се одрекне неутралне и суверене политике – као таква, она може да буде разлог за незадовољство неких који би волели да што пре „поравнају“ целу Европу у своју корист. Са друге стране, Србија може да представља и охрабрујући, па чак и заразан пример и за друге који би у српској политици могли да пронађу инспирацију за излаз из садашње монолитне позиције којој су се прикључили под притиском Запада, додаје Јовановић.
„У том смислу, Србија би могла, перспективно, да буде једна од земаља могућих сусрета, отворених или дискретних, које би две стране, Исток и Запад користили за комуникацију. Али то је само једна могућност коју Србија, са својим садашњим тешкоћама и предностима, нуди или може да нуди свима који желе да нађу излаз из садашње блокиране ситуације у којој се исток и запад Европе налазе“, упозорава Јовановић.
Тако би стране из обе посете могле да извуку одређене закључке и искористе положај и компаративну предност Србије као неутралне државе да буде место сусрета, а можда и место надахнућа за проналазак излаза из кризе, истиче он.
Српска неутралност – исправна политика
Посете Лаврова и Шолца, према Јовановићевим речима, потврда су, не само да је политика неутралности исправна, већ да је исправна ствар и суверена политика коју Србија води. Како каже, суверена и неутрална политика су браћа близанци – ако би се прикључила неком војном савезу, Србија би престала да буде неутрална – политика коју Србија води, политика је земље која жели да буде своја на своме.
Због тога, Србија је изложена свакодневној пракси притисака и уцена са Запада; међутим, потенцијално посматрано, таква српска политика може да представља излаз из садашње ситуације, када су дипломатски канали између Истока и Запада практично блокирани.
Али, неутрална политика Србије може да представља и пример за оне државе које су се, за сада беспоговорно сврстале под стег неке од великих сила, да изнађу могућност да макар мало изађу из њеног чврстог загрљаја и врате се политици, ако не потпуне, онда макар релативне независности.
„И то је оно што помало брине западне факторе јер они не воле да се појави било какав глас самосталности у монолитности коју су постигли. Да би монолитност могла да се трајно осигура, она мора бити потпуна, без могућности неког другог привлачног примера. И отуда толики притисци на Србију, Не само због разлога који се јавно истичу, већ и због потребе за геополитичком потпуношћу и потпуном контролом“, наглашава Јовановић.
Док је посета Сергеја Лаврова најављена за 6. и 7. јуни, посета Олафа Шолца најављена је за 10. јуни. Као званични разлог Лавровљеве посете наведена је прослава Дана Русије, а он ће се том приликом срести са српским председником Александром Вучићем, шефом дипломатије Николом Селаковићем, као и са председником Народне скупштине Ивицом Дачићем.
Немачки канцелар, пак, пристићи ће у Београд као прву станицу своје прве балканске турнеје, а на путу му се још налазе и Приштина, Грчка, Северна Македонија и Бугарска.